Српски технички лист

У АЗО ==

чистити (Тасћеп; анпег Је јег) како би електрична пећ довршила рафинисање и угљенисање. По тачн ом расматрању францускик и ванфранцуских електричних пећи, саопштава Питавал: који метод треба изабрати. У том се морамо руководити ценом сировине и калоричком моћи горива. КјеШпо-ова пећ захтева чистији сиров материјал но пећи с елект родама које су |кострујисани 5Таззапо, Него! = тон. Намера Стасанова била је, да се из руда с Елбе (острво) непосредно добије челик одређених особина; зарад тога је, на основи претходних анализа, начинио брикете од руде, материјала за топљење и дрвеног угља у одређеној размери коју захтева дотична врста челика, како би челик добио само онолико угљеника колико треба. Негош| је комбиновао пећ с електричним варницама (електричним луком) и. с реостатима. Струја на једној електтроди улази у пећ, пролази кроз метал и згуру као електрични лук и образује још један други електрични лук при прелазу на другу електроду. Температура је врло висока. Услед тако високе температуре ослобођава се гвожђе у великој мери од сумпора и фосфора. Таква је пећ у употреби у Ремшајду (у Немачкој) у електрично—гвожђарској радионици Рихарда Линденберга.— Жиродова пећ има две електроде. Једна с малим трењем пролази кроз свод а друга је сложена из осам металних делова, који су узидани у зидове пећи радиално унаоколо, а хлади их вода. Њихови врхови, који код једне нове пећи Де 10 см. у зидну масу. Угљелаисање се врши помоћу угљених брикета који су пуни ексера, да би им тежина била што већа те да не пливају врх растопљеног гвожђа. Прев. Ј.

Радови на Њеновском пристаништу. На проширењу овога пристаништа још се у велико ради. Поред осталог, овде је нарочито интересантно извршење насипа за продужење осигурања обале испод мале' воде. |

Насип се извршује од обичног камена, са спољном облогом од великих блокова. Транспорт једног и другог материјала врши се нарочатим баркама које су озго равно покривене.

На страну барке до воде товаре се на дрвене ваљке велики блокови (по 3—4 њих) а на супротну страну до обале товари се обичан камен дотле док барка не буде у равнотежи. Уза сваки блок стоји по један радник с полугом.

На градилишту један надзорник даје знак за истовар блокова на одређено место. Чим блокови падну са барке у воду, барка се нагло нагне на супротну страну ка обали, те на тај начин склизне

стрче вен зидова сагоревају до

са барке у воду на одређено место и обичан камен, који је на тој страни био натоварен. На тај начин је истовар барке знатно олакшан и упрошћен. Н.М. С.

Прво пристаниште за ваздушне бродове намерава подићи гостионица Впатси Годге, 50 км далеко од Њу-Јорка. На крову нове гостионице подићиће се једна раван за одлазак и долазак ваздушних бродова. Трошак за грађење овога пристаништа изнеће 525.000 динара. План је израдио архитекта Ош Кпа из Филаделфије, који јеим план за гостионицу дао. Равнина ће заузети целу кровну површину и постројење за полазак бродова са погодним нагибом поред тога што заузима целу дужину зграде од 105 м. биће још на скелама у неколико напуштено ван зграде. На једној страни ће бити постављене просторије за смештај бродова. За долазак ноћу биће постројене сигналне светлости, а једна јака светлост која на више зрачи служиће путницима као циљ.

8. 2 В. У. МОД.

ВЕСТИ

Елсектро монтер-потребан је шабачком акционарском друштву за електричну снагу и парно купатило. Кандидат треба да је положио прописан државни испит и да има добре сведоџбе са препоруком, које у препису треба да приложи својој понуди

Два зидана пропуста саградиће се ове год. по пројекту окр. инжењера г. Влад. Р. Вишека, на Мијаиловачком брду на путу Пожаревац— Вел. Врадиште. Предрачунска је сума 2155,22 дин.

Израда једног дела кеја у В. Градишту уступљена је Јоци Селићу из В. Градишта, за 91499 дин: ниже од предрачунску суме за 2065,69' дин или 2,208%/.

плаћа општина.

Преправка 4 пропуста на путу Ибарском у окр. чачанслом уступљена је Ивану Комбони пред. из Крушевца за 5307,39 ниже од предрачунске су-

ме за 164,14 дин. или 3'/,. плаћа држава.

Благајникова пошта.

Г, Дим. Атанацковић пџ, инжењер из Јагодине, послао нам је 20 дин. на пме претплате за лист за целу 1908 г. за се-

бе; и 10 дин. за П полгође 1908 г. за г, Жику Јоцика из Равне Реке.

па сви

Власник за Удружење Срп. Инжењера и Архитекта Кирило Савић ванредан професор Универзитета

одговорни уредник: Јован Андрејевић инжењер, управник грађевинског одељка општине Београдске Штампарија К. Грегорића и Друга — Београд