Српски технички лист

| | |

ГОД. ХХ

У Београду недеља 1. Фебруара 1909. год.

СРПОНИ

ТЕХНИЧКИ ЛИСГ

:ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

САДРЖАЈ : Грађење и одржавање путева народном снагом од Ф, Т. —(88)— _Раденичко обезбеђење од Ж. -–(34)— Уређивање вароши Берлина од Н,.М. С. —(85— 0 регулисању река —(36)— Предлог Буџета Министарства Грађевина за 1909. годину — (87) Књижевност —(89)— Добијање гвожђа путем електрике Прев. Ј. —(39)— Радови на Ђеновском пристаништу од Н.М. С. —(40) — Прво Пристаниште за ваздушне „бродове одд. М. = (40)—

Вести — (40)— Благајникова пошта —'(40)—

Грађење и одржавање путева народном снагом,

Свакоме који се грађењем и одржавањем путева бави познато је са каквим се тешкоћама мора борити и какве се препреке морају савладати, док се неки пут, народном снагом — кулуком, нов начини или постојећи оправи; али многи од наших читаоца не знају: да се при свима овим тешкоћама, путеви нити добро начине, нити добро оправе! Са свих страна, тако рећи свакодневно, чују се жалбе: да нам путеви не ваљају, да се саобраћај на њима тешко врши, да су поред тога, што су рђаво изведени, још и напуштени, лети покривени дебелим слојем прашине, а с пролећа и с јесени — слојем блата, и тд. и т.д. Жалбе свакако и умесне и оправдане. Путеви су потребни и трговцу, и занатлији, и чиновнику, и сељаку исвима у опште; сви се њима служе, свијвише или мање, увиђају њихове недостатке и сви желе да буду бољи. Отуда дакле и повика, са свих страна, на рђаве путеве. Да нам путеви нису добри, морамо ми признати, али само признање неће путеве ни поправити а још мање учинити их добрим. Ми који знамо узрок овоме, морамо порадити да га отклонимо. Нису рђави путеви што се на њима не ради, што им се не поклања довољна пажња, не, путеви су рђави:

1.) Што нису добри ни начињени, и

2.) Што се сад, овакви какви су, народном снагом — кулуком, не могу оправити. И лоб-

ро начињен пут тешко је кулуком оправити, а рђав, не само да је тешко, већ је и немогуће. У осталом, од кулука се и не може тражити коренита оправка, већ она, тако рећи најнужнија, како не би наступио прекиду саобраћају. Ко није био на кулуку, тај не може знати шта је кулук. Може му се о њему писати са сваке стране, могу му се износити све његове рђаве стране, па мучно да ће правилно појмити његов значај.

Ја остављам на страну све тешкоће ко имају: како они, који су на кулук изведени да раде, тако и они, који су их извели и који морају радом руководити; остављам све то. Претпоставимо: да се сви који морају кулучити изведу на рад, (што је немогуће,) па осмотримо корист од таквог рада, без обзира на те шкоће сњим скопчане.

За пример узимам статистичке податке за 1908. год. по струци грађевинској, а за округ ужички, који су ми и дали повода да о овој ствари проговорим коју реч,

У 1908. год. оправљено је у овом округу 458,672 км. окружних путева и 84,236 км. среских; свега округло 543 Км. На ову оправку утрошено је 61436 људских и 12008 колских надница. Рачунајући људску надницу по 1,50 дин. а колску по 4,00 дин. (што је умерено, ако неи мало!) вредност извршених оправака престављаће нам

„суму од 140 186,00 дин. што одговара вред-

ности по км. од 259,64 дин.

Овде нису урачунате ни људске ни колске наднице утрошене на оправку пропуста

| на путевима, нити пак наднице изгубљене О-