Српски технички лист

, ај

ко доласка и повратка са кулука, те нам горња сума од 259,64 динара не преставља стварно коштање по км. извршених оправака на путовима у овом округу. Стварно коштање куд и камо веће је. Према броју кулучких глава у овом округу излази: да је про“ сечно, у пр год. сваки по три дана радио на оправци путева; међу тим, како су оправке вршене два пута годишње; с пролећа и с јесени то је сваки морао утрошити још најмање по четири наднице на одлазак и повратак, дакле више, но што јеу ствари пробавио на оправци путева. Стварно коштање, према горњем претворено у новац, изнело би најмање још то:ико колико смо горе нашли, Тј.

најмање 9х9259,64 = 519,28 дин. км.

Сад да се запитамо шта је урађено за овај новацо

И ако ми је незгодно рећи _ истину:

у ствари није ништа урађено: Ваљда то што су јаркови--наравно на оним местима где их има — мало прочишћени, тако реги прочепркани, и што је, на блатав пут насут песак, често рђав, те од житког блата на путу направљено гушће — теже за саобраћај, то се тек не може сматрати као оправка пута. Оваквом оправком, местимично, не само да се пу“ не оправља, већ се напротив често поквари. Па кад путеве не можемо кулуком оправити пе меће нам се питање: шта треба сад урадити»

Кад већ не можемо натерати све кулу“ чаре дасвоје деонице подједнако _ добро оправе, те да нам путеви на целој дужини буду подједнако добри, кад ту немогућност нисмо могли савладати раније, кад је капетан био све и сва, одкуд данас о њој н помишља“ ти! Кад су народу дате слободе, требало га је ослободити и кулука. Једно с другим требало је доћи, јер једно и друго не могу једновремено остати. Кад кулук није укинут до сада, нек се укине сад. Кад се могу, не са половином, већ са четвртином горње суме, путеви куд и камо боље оправити, но што су у ствари оправљени, зашто неозаконити пројекат закона о сувоземним путевима, кад је већ прошао и кроз државни савети доспео пред Народну Скупштину» Озаконите тај пројекат, укините кулук, створите финансиске могућности за оправку и одржавање путова, па ће и путеви свакако бити бољи. Кад је Народна Скупштина имала воље и могућности да се постара за извршење железничке мреже у Србији, треба да има воље да поради и на што бољој мрежи путева. и железничка мрежа нема ни у пола оне врел“

Без добрих путева |

ности, коју би иначе имала, те је крајње вре-

"ме, да сеједном и овоме приступи. А ми ин-

жењери, уверен сам, чинићемо све што до нас стоји, да постојеће путеве коренито 0правимо и да их, у таквом стању, трајно одржимо. Нови пак путеви, мораће се радити смишљено, са што бољом студијом и потребним пројектом, те кад се једном начине, да не лотребују допније измене. Кад се за оправку старих — постојећих путева тражи пројекат, грађење нових у будуће, не би се смело ни замислити без пројекта. Извршењу нових путева, по траси: „од крушке у јабуку“ мора се у будуће метути тачка, ако хоћемо да нам путеви буду добри и да у свако доба годи-

не послуже ономе, за што су и направљени. Ф. Т.

РАДЕНИЧКО ОБЕЗБЕЂЕЊЕ.

ен

М. Економски значај радничког обезбеђавања,“)

(О) економском значају радничкога обезбеђења речено је нешто узгред, кад је говорено о циљу обезбеђавања. Као што је већ речено, утицај радничког обезбеђења или је непосредан или је посредан.

Овај је утицај непосредан у односу на материј тлни положај радничке класе. У Пемачкој је од 1882. до 1903. дато на исплату радничког обезбеђења 4 милијарде марака, за које издатке радничка класа није уложила још ни половину својим уплатама. Немачки су радници за ово време добили преко 1: милијарде марака више, но што су у новцу уплатили. Дневни издаци на исплату обезбеђења данас у Немачкој износе 1,25 милијуна марака. Ову исплату треба сматрати као по, већање радничких прихода,

Али установа радничкога обезбеђења утиче непосредно на бољитак радничке класе и у хигијенском погледу. (Овде нека је само поменуто да је помоћу ове установе у Немачкој подигнуго 69 болница за лезоње плуба, даље, да је до конца 1904. године издато 133 милијуна марака на подизање здравих радничких станова, који се издају под кирију са јако спуштеном ценом.

#) Претходна три чланка, који са три наредна чине општи део једне веће расправе о радничком обезбеђењу, а сваки за се представља ипак једну целину олштампани су у бр 56., 38, 39 и 40. од прошле године, на шта обраћамо пажњу наших читалаца. Ур;