Српски технички лист

| — 8д5—

Исто се тако осећа бољитак радничке |

класе у моралном и интелектуалном правцу, јер свакако на целокупно схватање живота друкчије утиче, кад неко зна да не прима милостињу но законом ујемчен доходак за време болести, неспособности и старости. Тада радник сам себе сматра за духо-

вно вишег и интелектуално јачег.

Тиме пак, што се добија етички и интелектуално јачи раденик, посредно добијају и послодавци и подузетници, па и цела радиност и производња у држави, јер физички и интелектуално јачи радник даје и већу и бољу производњу, те се тиме добија како у погледу конкуренције са производњом једне државе, такон у погледу државних прихода са те стране. Привредна моћ једне државе постаје јача и већа, а тиме и приходи.

Али има случајева, где и обезбеђење рђаво утиче, тиме, што може да створи и такве чланове, који неће ни зашто више да се побрину и старају, кад су обезбеђени у свима правцима, те се тако на тај начин створе непродуктивни лењивци, који као паразити живе у друштву. Ова се мана и осетила и у једно доба почела се развијати готово заразно исто тако, као и свака епидемија. Али, и ова друштвена болест. која је чак добила и име: заразна хистерија за рентом, радикалним се лековима да је лечити и из дана у дан — у колико се даље иде са радничким просвећивањем — те је болести мање.

Кад се пак узме, да је и пре увођења обезбеде раденика било, како међу радницима, тако и иначе у другим друштвеним слојевима исто таквих чланова — паразита, који су исто тако живели на рачун других; онда се сада ипак може констатовати, па и доказати бољитак и у том правцу.

Са сваке пак стране посматрано, обезбеђење радника је корисна установа по државу и ако су велики издаци — нарочито у прво време, кад капитал од уплата није достигао извесну висину, нарочито кад се узме у рачун, да су ти исти издаци, можда и већи, и иначе постојали само у другом 06лику као: помоћ сиромаха, стараца, инвалида и т. д., које су установе имале и своја уређења и своје чиновништво.

Овако већи издаци државе у прво време потекли су и отуда, што је спочетка и сваћено да раднику треба издавати обезбеду више у облику потпоре и милостиње, па су због тога и уплате нормиране веома ниско, без тачних података основаних на тачним

посматрањима и без математичке основе. Реформама које ће се ускоро предузети, ићи ће се на то, да радник посредно у облику рада, који послодавац реализира новцем, улаже толико, да држави остане један мали део издатака па да се зацело створи право радничко обезбеђење, које радник сам себи спреми и заради својим уплатама. Сума, коју буде уносила држава за одржавање ове установе биће сразмерна користима, које и држава има непосродно или посредне од ових установа. Ови издаци државни за установе радничких обезбеђења имају се сматрати и морају се смаарати исто онако као издаци, који се троше на одржавање установа за личну и имовну безбедност. Ж.

зет аи зеаевеши етра.

Уређивање вароши Берлина

И ако варош Берлин и сада може послужити као пример лепо уређених вароши, он се ипак тиме не задовољава, већ предузима све кораке, те да се његово уређење и у будуће врши по једном утврђеном плану и програму. У самој вароши Берлину излази и нарочити лист, који је свој задатак истакао у свом називу „Велики Берлин“ (Огоз5Ветп). Ту скоро оштина Берлинска одредила је 85.000 марака за награде и расписала је конкурс за израду планова за уређење вароши Берлина и његових предграђа. Тим конкурсом Берлин тражи у крупним потезима решење, које ће одговарати и захтевима саобраћаја, и лепоте, и здравствености и економије. Ово питање покренуо јесам председник општине (Е Нејтапц), уз сарадњу Берлинског архитектонског удружења и при крају прошле године изабран је нарочити одбор од 15 чланова да задатком еа припреми све мере за израду једног таквог плана, Узете су у обзир добре и рђаве стране: ужег конкурса, општег јавног конкурса и нарочитог довођења искусних специјалних стручњака, па је усвојен најзад општи јавни конкурс.

Програм конкурса састоји се из увода и још 6 тачака.

Конкурентима је постављен задатак: да за све делове Берлина испитају: да ли су потребне какве измене на постојећим плановима; да учине предлоге за начин и обим рада на још слободној области у непосредној близини Берлина и његових предграђа, а да узму у обзир и нова насељавања у већој Гдаљини било у вези са постојеђим стањем, било као нове насеобине или индустриске области; да пројектују за целу област детаљну саобраћајну мрежу,