Српски технички лист

—__ 55 —

који је постигнут при употреби тунгстена, као металног кончића за сијалице.

У том предавању г. Ни је изложио употребу металних кончића за сијалице почев од самог почетка па до сади пропратио зналачки начин функционисања Описује фабрикацију кончића од Осрам-а конструкције Ацег и лампе од Волфрама, по систему ЈизЕ ећ Напатап. Обичан угљени кончић дебљине 0,02 до 0,06 шт, жари се у атмосфери од водоника "и паре од смесе тунгстена. Водоник редукује ову пару и услед тога метални остатак редукције наслаже се на угљени кончић. Затим се тако обложен кончић унесе поново у сијалицу која је испуњена разређеним водоником; те од кончића постане цевчица чија је спољна страна бела и сјајна. Има истоветне особине као и сијалице фабриковане од тунгстеновог прашка, који се замеси с каквим лепком или са декстрином.

Ј.

Нове аустриске компаунд-локомтиве (Мег Бипа-ГокотонНуеп). Једна таква машина врши службу на прузи Аслинг—Горица!и Горица— Трст. Пруга је у врло испресецаном земљишту. Локомотива има спреда и позади по једну невезану осовину и по среди има три везане осовине — моторне. — Парни цилиндри имају пречнике: 450 и 690 милиметара и ко-

рак клипа 720 милиметара. ова локомотива производи вучну снагу од 6950 килограма на квачилу у

случају кад је напон паре у котлу 15 атмосфера. Локомотива у служби тежи 56,9 тони а од тога пада на везане осовине 29 тона (то је атхезиона тежина). укупна дужина локомотиве износи 10 т. а

највећи размак осовина 7,30 т. Моторне осовине стоје у размаку само 2,80. т. Ј. Из Сеизмологије. Г. А. Е]ссо директор астрономске и геодинамичне обсерваторије у Катанији саопштио је резултате свог првог испитивања сицилијанских и калабријских региона који су сад разорени последњим земљотресом 28 децембра 1908.

Овај последњи разоре ни покрет није био пропраћен никаквим особеним појавама околних вулкана (Етна и Стромболи). Стога му је као и пре-

ђашњем узрок тектонски. Дејство му се простирало по пределу у ком је обично врло много земљотреса,

пределу око Калабрије и Месине, који су у очевидној вези са п,котином што пролази кроз Месински мореуз, коју је некад проучио Копезве.

Карактеристика овог труса је. да је епицентрална зона у самом мореузу. Висина изненадних таласа, који су још повећали несрећу, износила је у Ређији 3,25 а у Месини 2,30 т, абт. у Ђерадини на окомку Таорминске стене, и у Ригосто. Пред појаву труса повукло се море па се онда ужасном силином сручило поново на обале.

Прелиминарне сондаже изгледа да констатују промену дна у мореузу.

Предузеће се сондаже и прецизна нивелања од стране надлежних италијанских власти, те да се сазна, да ли постоји стварно орогено слегање земље или да није, у колико се тиче обала, просто склизавање алувијалних слојева на којима су озидани кејови обеју вароши, које су сад порушене.

Ј.

Влектрична лампа са живином паром у цеви од кварца; Ејесетса! ·Епопееппо од 926 новембра прошле године описује модел једне такве лампе коју је конструјисало немачко друштво, А|кетеце Ека СезеПзсћан у Берлину.

Лампа је начињена овако; Једна цев од кварца има на своја оба краја по један мали суд пун живе. Изнад цеви је радиатор и механизам за

паљење. Механизам за паљење састављен је из два електромагнета. Први слектромагнет везан је за цев

на отоку (деривацију). Он чини да се најпре цев нагне, други електромагнет везан је за цев на ред (серију). Лампа почиње светлети чим пара живина испуни цев и чим се успостави метална веза између електрода. Чим почне светлост, одмах овај други електромагнет опет врати цев у нормалан положај. Сем тога уз лампу иде и реостат од шест калемова жице. Калемови су везани упоредо с лампом (еп веле) Реостат има да спречи да напон струје не пређе извесан максимум. Сем тога има:још један реостат који регулише интензитет светлости између извесних граница. Ова лампа зрачи врло много ултраљубичастих зракова (који се не виде) зато лампа мора бити при употреби затворена у нарочите стаклене лопте које спречавају поменуто зрачење кроз кварцову цев.

Т Ј.

Немачке колонијалне железнице. Мини-

| Стар колоније Немачког Царства решио је недавно

да се предузме грађење извесног броја железничких пруга, које имају да попуне и прошире железничку мрежу у колонијама што припадају Немачкој или су под њеним протекторатом. Пруге су ове:

У источној Африци; пруга Усамбара, Сижи и Дерасалам до Морогора, допуниће се пругама Монбо—Пангани и Морогоро—Табора.

У Камеруну: Приватна пруга плантаже „Викторија“ и државне пруге које се већ раде: Менангоу и пруге јужног Камерауна.

У пределу Того, сад су у саобраћају: Пруга дуж границе од Ломе до Анеко и линија која залази дубоко у предео од Ломе до Палиме. Од Ломе прелазиће једна слична пруга у другом правцу која се завршује у Атакпаме.

У југозападном крају немачких колонија сад су у саобраћају пруге:год Свакопмунд-а до Виндхека