Српски технички лист

У Београду недеља 15. Фебруара 1909. год.

СРПОНИ

ТЕХНИЧЋИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

САДРЖАЈ : Стара српска

архитектура, њено обнављање и њена примена на црквене и профане грађевине, од Бранка Таназевића —(49) — Раденичко обезбеђење од Живојина река —(52)— Како да се предулреди препуњавање наших

Димитријевића в. инжењера —(51)—

трамваја од Н. М. —(54)—

О регулисању Књижевност —(54)—

Сијалица са кончићем од тунгстена одј. —(54)— Нове аустриске компаунд-локомотиве од Ј. —(55)—Из Сеизмо“

логије од Ј. —(55)— Електрична лампа са живином гаром, од Ј. —(55)— – Немачке колонијалне жедезнице, од Ј. —(55)— Обнављање (Кезјацганоп) Алхамдре од Ј. -—(56)— Вести; едан редак јубилеј, Грађевинарске вести, Нове грађевине у Београду —(56)— Благајникова пошта, —(56)—

а -_______________________--__-

Стара српска архитектура, њено об- |ко често, да једна грађевина романског стила

нављање, и њена примена на црквене и профане грађевине,

|.

Није ми овде намера да говорим о важности наших старих споменика по културни живот нашег народа, нити пак желим овде да "описујем поједине споменике у погледу на њихову уметничку вредност. То је г. проф. Андра Стевановић веома лепо у Књижевном Гласнику!) изложио, говорећи о старој српској црквеној архитектури и њеном значају. Мини је овде више стало до тога, да упозорим, да време обнављања — рестаурисања — још није дошло и да дам разлоге за то. Стога ћу се на овом месту поглавито задржати на питању о обнављању или рестаурисању старих српских грађевина.

Под рестаурисањем разумемо поправљање или обнављање оштећених грађевина или чак разрушених грађевина, али тако, да одговарају потпуно свом првобитном изгледу. Према уметничком сватању ранијих времена ово рестаурисање отпочето је тек у Х1Х веку.

Раније, не само да ова обнављања нису постојала, већ су чак поједини делови грађевина за време њихова обнављања носила тип времена без обзира на стил саме грађевине. Врло често видећемо, код средњевековних грађевина које су се деценијама паи у току векова градиле, да се поједини делови архитектонски мање или више независно грађени од првобитно пројектоване архитектуре. Наилазимо та1). Српски Књижевли Гласник од 1903. год. Бр. 53 — 60. |

има на себи и деловеиз прелазног доба у готику па и чисто готских делова. Тако нам овака грађевина одма показује периоде њеног постанка. Исто тако наћи ћемо готску

грађевину код које су све њене периоде пре-

стављене па често и у вези са ренесансом.

Треба, свакако, чинити разлику између оправака једне грађевине и између делимичног или потпуног обнављања, и чак између улепшавања једне грађевине. Оправка једне грађевине разуме се: ако се делови грађевине, који се оправљају не мењају. Овде треба разумети оно што ми називамо „крпеж“ дакле поправка лепа, крпеж камена, фуга, чишћење од мрља, маховине (прљавштине) поновно кречење и т, д. И ако је овај посао на први поглед прост, ипак се ни овакви радови не смеју поверавати неискусним и невештим рукама.

Обнављање грађевина, делимично или потпуно, захтева поред техничке спреме, дакле стручне спреме, још и дубљих студија и проучавања оног дела архитектуре који је за овака обнављања неопходно потребан. Па не само то, потребно је познавати исцрпно сав материјал који постоји не само у земљи већ и ван ње. Међутим ми смо у овом погледу само почетници. Да је то тако одмах ћемо видети. Свима нами познато је са колико тешкоћа имају наши архитекти да се боре при пројектовању грађевина у српско византиском стилу. Ја сам имао прилику да се уверим колико је тешко добити какву фотографију наше старе задужбине и како они који имају ово брижљиво чувају. Сиромашне збирке код појединих и готово никаква литература чини, да је апсолутно епречен сваки