Српски технички лист

— 64 — и

.„

насипу, изјављујући да је вољан да и нове радове изврши, ако би се пројекат мењао. Окружни одбор затим је одустао од извршења радова јер је требало проучити нов пројекат, сем тога на његову одлуку највише је утицало и скакање цене гвожђа,

Величину накнаде има да одреде експерти којима се упућују на оцену предузимачева по.

траживања. Н. М.

БЕЛЕШКЕ.

Стање друмова у Француској крајем 1905 године. За читаву мрежу друмова, која је постојала 1905 г. у целој Француској, потрошено је 206 389.000 франака; од ове суме дале су општине 108 милијуна, 91: милијућ дали окружни фон-

дови а 8'/, милијуна дали су окрузи на име суб венције. Друмова за велики саобраћај било је километара . , : 171.029 Путова од општег интереса . . . .· · 76.863 Путова обичних 20.000) 382.102 Свега километара — 629,994

Трошкови за одржавање веома су различити За друмове великог саобраћаја трошено је од 0,862 до 0,15; за путове од општег интереса трошено је од 0,745 до 0,16 а за обичне путове од 0,26 до

0.053 франака од подужног метра. - Н. М.

Развитак друмских железница у Јапану. У години 1895 отпочето је у Јапану са грађењем друмских железница и већ 1896 године било је три друштва која су вршила експлоатацију истих у дужини од 47,392 километара на којима је превезено 93 890.489 особа. Бруто приход био је 2 501.060 дин. издатци су износили 1992.190 дин. тако да је на капитал од 6 467.950 дин. колико је уложено на ове железнице, добивено 21%, дивиденде.

У години 1906. било је 19 друштава која су експлоатисала 321 километар пруге и превезла 161 161.104 особе. Приход је био 29593 790 динара, трошкови експлоатације износили су 17 685.529 динара, тако да се на уплаћени капитал од 182 970.000 динара могла дати дивиденда од 8,527.

За десет година дужина друмских железница постала је 6 пута већа, број путника порастао је 7 пута, уложен капитал повећан је 35 пута, међутим дивиденда је пала од 21,00", на 8,52 | по чему се види да је, развитком друмских железница у главноме највише добила општа ствар.

НМ.

ССЉИЧЕШСа дели маисмшлвиљигке -заивлкннснотемаа а арт“.

Власник за Удружење Ср. Инж одговорни уредник: Јован Андрсјевић

Лађа без гвожђа. „Сапеше-пзш“ у Вашингтону прави сада једну јахту за путовање ради испитивање земљиног магнетизма, при чијој се конструкцији употреба гвожђа избегава, колико је то могуће. Парна машина конслрујисана је од бронзе

а само сасвим танки цилиндар у машини и вентил--

ске полуге израђени од ливеног гвожђа односно. од челика. Пошто ће цела лађа истискивати 568 тона воде, то ово гвожђе никако и не долази у обзир, и по мишљењу стручњака неће имати никаква утицаја на инструменте за испитивање, с којима је лађа снабдевена. Где се иначе на другим лађама употребљује гвожђе, овде ће се наћи бакар, бронза или тврдо дрво. Лађа је замишљена у првој линији као једрилица; њена машина употребљаваће се само онда кад нема ветра или кад противни ветрови дувају. Правиће шест чворова на сат.

Осћве:2. В. 2. Н. М. С.

ВЕСТИ

Стечај, Окр. одбор окр. смедеревског потребан :е инжењер.

Рок службовања три године.

Кандидат мора имати квалификације државног инжењера.

Понуде са документима треба слати окружном одбору најдаље до 15. марта ове год.

Годишња плата са додатцима до 8000 дин.

Благајникова пошта Г. Петар Бојић в, инжењер повереник за округ подрински послао нам је покупљену претплату за лист и то; по 20 дин. за целу 1908. год. Од г. Петра Деспића инд. из Крупња и бора окр. подринског.

Окружног Од-

Г, Живан Терзић п. инжењер из београда положио нам је 10 дин. на име претплате за лист за прво полгође 1908 год“ а г- Анта Васиљевић п, инжењер 5 дин; за П четврт 1908 год. г, Милорад С Панић, Милан А. Павловић и Недељко;Симоновић техничари- по 5. дин. за целу 1909 год.

Г. Никола Ђурић инжењер из Ужица послао нам је 10.

дин. на име претплате за лист за 1 полгође 1509 год,

Г. Х. Шенфелд књижар из Задра, послао нам је 11,25 дин, на име лретплате за лист. за 1 полгоће 1909 год.

Г. Бож. Минић инжењер, повереник за округ крајински послао нам је покупљену претплату за лист и, то; по 20 дин. за целу 1908 год. од г. г. Илије Анђелковића предуз. из Неготине и Ј. Кишевског инжењера из Радујевца. по 10 дин. за По полгође 1908 г. од г. г, Јована Стефановића, Ристе Ивановића предуз. и Акпионар, Плваре из Неготине. иЈ. Маријутића предузимача

| из Л: Милановца.

ењера и Архитекта Кирило Савић ванредан професор Универзитета. инжењер, управник грађевинског одељка општине Београдске

Штампарија К. Грегорића и Друга — Београд