Српски технички лист

БРОЈ. 8.

У Београду недеља 22. Фебруара 1909. год.

СРПОНИ

ТЕХНИЧЋИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

САДРЖАЈ: Стара српска архитектура њено обнављање и њена примена на црквене и профане грађевине. од Бранка Та-

назевића — (57)—

Водени путови у Берлину и њихов водени

саобраћај од Неш. Смиљанића инж. —(58)—

Црногорски поштански аутомобили од Њ. М, Џ, —-(62) — Решење Француског Државног Савета Бр. 240 од

6. Априла 1906 год. од Н. М. —(63)— Стање друмова у Француској Развитак прумских железница у Јапану од Н.

| лагајникова Пошта —(64)—

Стара српска архитектура, њено 06нављање, и њена примена на црквене и профане грађевине,

П,

Српско-византиске мотиве примењивати на профане грађевине, много је теже но што то на први поглед изгледа. Овде не може бити говора о чистоти стила; овде они треба да су примењени са свим слободно, модерно сваћени и самостално компоновани. Данас кад се сваки час нови задатци архитекти постављају, мора их он самостално и решавати. О каквом готовом стилу неможе бити ни говора. Ми се морамо сетити како су постали стилови: како су преносом и употребом форама једног стила решавани разни задатци. Сетимо се грчкоги римског стила, како је један из другог постао, новим задацима изазван. Узмимо ренесанс, који је имао такође основу ових двају стилова. Узмимо затим немачки ренесанс који је дошао на средњовековну романску архитектуру. Како су овде форме ренесанса постепено улазиле на скгоп средњовековни. Сваки је народ сваћао на свој начин. Сваки је народ, према приликама, обичајима, потреби, клими и т. д. архитектуру прилагођавао. Дакле не може бити грешке ако се примене ови мотиви слободно, али органски. Ако је ово „униформа“ онда јеи кроз све ступње развиће грађевинске уметности била употребљивана. Докле ће та наша примена мотива доћи, ми не можемо знати. Али из почетка ово ће бити само, покушаји мање

а _-_______________________---

крајем 1905 године. од Н. М. —(64)—

М. —(64)— Лађа без гвожђа од Н.М. С. —(64)— Вести —(64)—

или више индивидуално сваћени и са више или мање уметности.

Веома је погрешно, кад се говори да се могу пројектовати профане грађевинеу Српско-византиском стилу. Познато је да су се код нас ове грађевине задржале само у неколико основа; голих зидова без ичега даљег. Ми дакле оваке грађевине потпуно не познајемо. Могуће је да ће нам даља испитивања пружити више материјала, али за данас је све врло мутно.

решени;

Стари начин зидања може се на овако модерним зградама врло тешко применити. А ако се примени онда са доста велики издацима и тешкоћама. Јер спољна декоративна обрада наших старих споменика веома је тешка да би наши мајстори лепо могли подражавати. Пример имамо у крушевачкој цркви Цара Лазара. Тамо су после рестаурације све

нове фуге брзо отпале док старе стоје као да су данас начињене. За модерна“ решења | овакових

можемо се задржати на импресији форама и на њихова подражавања у малтеру. Морамо се често задовољити само са назначењем нечега. Познавајући све што имамо на овом пољу, може се тврдити, да ће се из овакових покушаја кад тад поставити темељ нашој народној грађевинској уметности. Ослањајући се на византиске српско-византиске и источњачке грађевине, проучавајући притом и наше чисто народне грађевине, моћи ће се наћи модул за наше будуће профане грађевине. Не може се замислити да ће наша грађевинска уметност произаћи из чисто теориског размишљања нити је се то код умет-