Српски технички лист
» , . —=- 08 =
ности дешавало. Напредак и развиће свију грађевинских уметности оснива се на поступности. Ова поступност трајала је стотинама и хиљадама година.
Имајући пред собом ранију уметност увек је се на тој основи и градило и развијало. Тако мора и код нас бити, Ми не можемо чинити скокове, нити ће нам се то десити, па ма се какви генијални реформатори појавили. Али, да би нашој почетничкој уметности створили основ за њену будућност треба много воље и рада. Идеја о националној уметности још је нова. Она је творевина ХАХ века. Јер сваки народ, ма колико да је мали, има права, као и једна индивидуа, на своје развиће у историји света.
Данас сви народи покушавају да уклоне старе шаблоне; траже нов живот у народној уметности. Да ли ћемо и ми овде успети, показаће нам будућност.
Дужност је наша да као архитекти-уметници, одбацимо оно мртвило које нас је притисло и да се отресемо оног шаблонисања
којим смо се до сада служили. Али нам је
пре свега дужност да наше раније уметничке |
творевине које су биле и остале сведок нашег културног живота, да те творевине сакупимо и очувамо, јер ће нам оне пружити здраву основу за нашу народну уметност.
Арх. Бранко Таназевић. (наставиће се)
Водени путови у Берлину и њихов саобраћај.
Под овим насловом изашао је ту скоро у „Хептађјан-и“ од г. Есег-а чланаку којими у изводу саопштавамо читаоцима Срп. Техи. Листа.
#
У истом моменту, када се Берлин спрема, да своје уређивање продужи по једном утврђеном пла' ну, згодно је бацити поглед и на Берлинске водене путове, на то: како они сада стоје и како пе се даље развијати.
Река Шпре, која протиче кроз Берлин, и њен саобраћај управо су и подигле чувене близне немачке вароши: Берлин и Шарлотенбург Берлин има њима да захвали за своје благостање и за свој значај и величину.
Већ 1433 године била је Берлинска шлајза на реци Шпре у саобраћају. Канали за везу Берлинских вода са Елбом, Одром и Вартом извршени су у 17. и 18. веку тако да се водени саобраћај Бер-
лина попео године 1804 на 24700 а год. 1840 на 38350 лађа. М поред тога што је постала железница и примила знатан део тергтног саобраћаја, опет је водени саобраћај нарастао године 1880 на 3 519000 а год 1906 на 12 300 000 тона. Железнички теретни саобраћај око шесетих година већ је достигао саобраћај на води па понекад га и превазилазио, али се у главном може узеги, да су већином били приближно једнаки.
Водени путови Берлина и Шарлотенбурга ограничавапи су се све до 1845 год. само на реку Шпре и канал са шлајзом у укупној дужини од 17 км. До 1875 год. та се дужина повећала на 37 км, а те године израђен је и канал што везује варош Берлин са Шарлотенбургом.
Најпосле је израђен (1900—1906) Тено Капа! дугачак 45 км. који обавија јужну „област вароши и има да изазовеу њој водени саобраћај.
Водени саобраћај снабдева варош Берлин поглавито са грађевинским материјалом, горивом, житом, брашном, воћем и другим производима. као и сировинама за индустрију. С тога и он расте као
|и месни железнички саобраћај и одговара прира-
штају становништва. Али Берлинске шлајзе нису толике, да би могле кроз њих пролазити и веће лађе од 47 м, ду-
| жине од 380 тона. С тога се већ још сад мора по-
мишљати на поправку, и проширење;садашњих Берминских шлајза.
Истина нови ТеНом-канал у многоме ће олакшати Берлинским шлајзама. Али је овај канал готово свуда много удаљен од насељеног дела Берлина и његове најближе околине, тако, да ће роба, докле год може избегавати тај заобилазни пут. О-
| вај ће канал истина корисно служити за превозни саобраћај између горњег и доњег дела вароши али
је тај саобраћај за сада мали и цени се само на 10%/, од целокупног саобраћаја. Како је међутим последњих двадесет година (1885—1905) "саобраћај готово стално растао око 10%о годишње, то ће се извесно и овај канал кроз кратко време преоптеретити саобраћајем. Осим тога ТеНоу-канал ће, наслањајући се на нове индустриске области и постројења, изазвати и нов локални саобраћај, . те ће у толико пре бити потребно повећавање садашњих варошких шлајза или грађење нових.
Локални саобраћај робе, која лађама приспева и одлази из Берлина, износи 6/7 целокупног воденог саобдаћаја.
Довоз износи око 939, а извоз само 77, од целокупног локалног саобраћаја. Од 1885 до 1906 год- целокупни локални саобраћај порастао је од 2 400 000 1, на 23 020'000 1. — без живе стоке — и од тога долази на водени саобраћај просечно 479, а остало 53%, на железнички саобраћај.