Српски технички лист

пе Озе.

и свесније да суде о послу којим би они требали непосредно да рукују.

Узрок оваком поступању од стране виших чиновника Управе без сумње није у њима самим већ у надзорним органима, који су својом _ нерешљивошћу и несамосталношћу навикли више чиновнике Управе да без церемоније мењају свако њихово наређење и оспоравају свако њихово мишљење. Често је и немарљивост и нерад надзорних органа узрок неповерењу које им се указује од стране виших чиновника Управе.

Бар он: шефови секција, које сам ја био сретан да по: нам заслужили су својом намарљивошћу и нерадом велику славу. Ако сте ви поштовани читатељу шеф секције извините ме, но о Вама ја не говорим но-о једном од ваших колега који је за годину дана свога шефовања био толико корисан својој родној земљи да је за сваки и најмањи написани актић добио од државе 12 динара награде.“) Других заслуга осем писања аката тај Ваш, колега нема. Његове мисли и појмови о грађељу железница нису ишли даље од деловодног протокола па се од њега није могло више ни очекивати.

„У свакој пшеници има кукоља“ мислио сам ја и претпостављао сам да је то једини такав тип међу српским инжењерима. Но њега см њују другим шефом, младим, здравим човеком, пуним нада и снаге; но — на жалост све наде показале су се узалудне. Тај нови шеф такође је строг у вођењу деловодног протокола и преписке с Управом као и први но у њега тај посао иде много лакше и брже и сваки написани акт излази два пут јефтинији но код првог. Осим тога он је врло строг према потчињеним али у исто време и врло благ према самоме себи.

Не може се одрицати потреба праведне строгости но ја не могу одобрити ту грубу строгост каком је природа обдарила некоје синове рода човечијег, који мисле да ће највећу корист од подчињених извући онда кад им они једнако дају да осећају над својом главом песницу свога крепког и грубог начелника. Ја на против мислим да се већа корист може добити кад млађи уважавају и волу свог начелника и с њиме се утркују у раду на важноме послу који им је поверен. То

# Чини ми се да је то онај исти шеф који је све своје и најситније наредбе издавао на писмено и тахо успео, да се једног дана у једном потоку при обележавању трасе сустигли сви инжињери и рад-ници и — чекали једно на друго! Исти шеф није допуштао да и један млађи инжењер доврши започети посао, већ је из дана у дан вршио и у канцеларији, за време рада око пројектовања. смену персонала, тако ла ни један није знао ни шта је ни колико ни како урађено. (Уредник)

важи, без сумње и за простије људе, а још више за људе с образовањем из каквих редова је већино и састављен кадарм надзорних органа при грађењу железница.

Но могу ли потчињени да уважавају човека који њих саме не рачуна у људе 2 Могу ли они поштовати и волети човека који их за ситницу назива будалама2 Може ли начелника да поштује онај млађи, који при првом виђењу с њиме чује од њега подозрење и сумњу у његову част и поштењег Какав осећај може бити код млађег, који је саранио двоје деце и који се у невољи обраћа шефу да му да аконто до следујуће плате да исхрани осталу многобројну породицу, а добија на ту молбу одговор; „Нека ти полипшу сва деца а ја ти новаца не дам“> Не! Таког шефа не може нико ни волети ни уважавати, особито кад уображава да он сам не треба да ради а да је једина његова дужност да правдом и кривдом заступа државне интересе Но држава нема потребе; не жели па и не тражи да се њени интереси неправдом заступају а ко оће да праведно заступа државне интересе мора почети прво од себе и својим радом убедити своју околину да узалуд не прима плату од државе за чије се интересе брине.

А међу тим има таквих шефова строгих према другим који су за годину дана написали свако дневно по 2—83 акта и изашли око 45 пута на линију и то триестину пута при пролазу за Београд и назад посматрајући радове кроз окна фијакера. Нивелира или инструмента у руке нису никад узели: нису прорачунали кубатуру ни једнога моста, површину ни једног профила, нису у опште вршили никакве техничке послове на секцији Погрешно је мислити да се сви ти радови не слажу с достојанством шефа секције и да је приличније у радно време читати новине но радити поменуте техничке послове.

Уверен сам да ће се сви сагласити са мном да су такви шефови штетни за државне “интересе и за само грађење и то не само тиме што узалуд примају своју плату но још више тиме што задржазају таквом немарношћу и своју околину и своје помоћнике који угледајући се на шефа запуштају тако своје деонице да им се морају слати по 4—5 помоћника да приведу послове у ред.

Место да сам буде узрок запуштености у деоницама својих помоћника, зар шеф не би могао дау слободно време—кога је у њега фала Богу много — помогне своме помоћнику те да приведе у ред своју деоницу