Српски технички лист

— 86 —

ских инжињера и архитекта отпочеће 'ускоро излазити прилог за народну економију и за ствари инжињерског сталежа; у Прагу излази под уредништвом проф. А. Вик-а: Кипазсћаи Нит Тесћик ппа Мулазепзсћаћ и т. д.

Потрудимо се сад да одредимо разлог ове немиле појаве, да цена умног рада у опште а техничког посебице далеко подмаша испод нормалног нивоа своје стварне вредности и да их знатно надмаша данашња вредност и цена телесног рада.

У првом реду узрок је неоспорно сувишна продукција техничке интелигенције. Техничке су школе у сталном напредовању; из године у годину пораста број слушалаца виших техничких школа у толикој мери, да и земље понајбогатије индустријом нису у стању да им дају занимања. По овом је предмету донео значајну изјаву одбор савеза немачких техничара, који је расправљајући о узроцима данашње кризе техничких посленика, устао једногласно противу пројекта за стварање нове технике у Дортмунду. Као главни разлог свог становишта одбор поменутог савеза наводи, да би користи од стварања нове технике — проблематички добита« за техничку струку и е«ономско појачање места услед већег придоласка новца — била дале«о надмашена већим бројем интелигентног техничког пролетеријата и још већим падањем цене технич ог рада

Сличан развој прилика може се констатовати у Чешкој, где се без обзира, на општу кризу рада академски образованих становни“а, стално изискује оснивање нових средњих школа. Било би просто неоправдано устати протиз/ стварања њихова; напротив треба желети, да се сви извори учине приступачни најширим слојевима; свакојако треба очекивати реформу у том смислу: да апсолвенти средњих ш“ола не гледају већином свој циљ у високим школама, већ да их њихово средњешколско образовање оспособи да раде на разним гранама економског и културног живота. Потребно је тежити томе, да апсолвенти реалака не сматрају своју средњу школу као неку припрему за студију технике, већ им треба стварати ново поље рада у животу трговинском, индустријском, подесна места у земаљској администрацији у државној и т, д.

Сад је одлично срество за посланика за стицање посланичке популарности::да издејствује отварање средње школе у округу чији је представник, што најзад одиста доприноси локалне економске користи. Много важнији и много дубљи моменат економског рада лежи свакојако у процени повремених прилика и у правом енергичном раду на одклањању досадање кризе а унеколико и њеног даљег напредовања.

Други узрок данашње кризе техничке интелигенције је непоштена конкуренција коју чине технички образовани радници мање вредности. Наро-

чито се ова конкуренција јасно истиче услед тога што данашње крајње специјалисање у струци чини да је јако ограничена тражња. За решење питања о овој конкуренцији треба приступити с хладним размишљањем, без сваког наглења и оцењујући образовање обеју страна подједнако као и постојеће прилике, и треба желети да се дођедо изналажења норме која би тачночомеђавала поље рада техничких посленика појединих категорија.

Последњи и свакојако најглавнији узрок кризе која се јавила, јесте потпуна дезорганизација у редовима техничке интелигенције. Централна удружења, која прикупљају у себе техничку интелигенцију свију грана и различног друштвеног положаја не могу у економским питањима појединих грана техничког занимања уложити нити сву енергију нити потпуну решеност. Потребно је дакле склопити нарочита независна економска удружења инжињера, који раде на једној грани техничке струке и техничког занимања уопште, у циљу одбране економских интереса и егзистенције својих чланова.

У социјалном развитку последњих 30 година створиле су се свега две странке: странка послодава ца и странка раденика (посленика) а између њих расправљана су поједина спорна економска питања или мирним путем или штрајковима или бојкотом. Сад се јавља трећи чинилац између обе странке и тражи да се и његови услови егзистенције узму у разматрање при расправљању економских прилика. Спојни члан између послодаваца и посленика, тех-

ничка интелигенција, почиње се економски организовати. Ово сразмерно врло позно буђење умних раденика и интересовање за економску организацију има свој главни узрок — у интелегенцији дотичних класа (сталежа). Што је човек више индивидуалан тим се нелагодније приближује свакој организацији, која у одређеним случајевима везује слободу његовог рада и подређује је захтевима целине, По

конзеквенцији својег дубљег образовања умни су

раденици много индивидуалнији но физички раденици и тада је уређење организације много незгодније код ннтелегентних људи. Логична нужност, која произилази из данашњих прилика за егзистенцију принуђава, свакојако појединца да принесе ту жртву своје индивидуалности на корист интереса свог сопственог и на корист свог сталежа. Без одбране, нашла би се техничкаи нтелегенција, при данашњем ојачавању организација како послодаваца тако и посленика, међу два табора као између чекића и наковња и све би више и више била презрена и потиснута.

Да би се изглибало из данашње недостојне кризе у којој је техника интелигенција, једино је срество: организација техничке иртелигенције по струкама, Треба оснивати удружења инже-

—- ни Лојда === Пи