Српски технички лист

Јо).

својствене и у заблудама нашим о вредности коју има принцип поделе рада“)

Веома је потребно да се поведе реч о томе, те да се једном поправи положај радионичких инжењера у нас, који као спона између послодаваца и радника—понекад између чекића и наковања морају да примају ударце и с једнеи с друге стране.

Према. нашим приликама од машинског инжењера у Србији тражи се речју: да зна све и да ради све што спада у област технике. Он мора да буде према потреби: и пројектант и конструктер и калкулатор и магационер и радионички инжењер и организатор и Тај позе Јеав# — грађевински инжењер. Па и на оно мало места, на којима је мало сретнија подела рада и где је наш радионички инжењер упућен на послове чисто машинске, он је готово усамљен и мора да буде свестран, мора да буде равностан, те да надокнади собом недостатак у особљу, а при том нико му за то неће рећи „хвала“ већ шта више, он се мора да задовољава и са лошијом наградом но што је имају његови срећнији другови и у земљи и ван ове. Изгледа неверица, зар у Србији где је таква оскудица у машинским инжењерима, да су они горе плаћени но њихове колеге Па ипак је тако. А то долази од усамљености њихове и од пожртвовања са којим се они из љубави према струци бацају на послове, у којима заборављају—на себе и на своје личне интересе, јер тако много треба радити, па да се покаже успех, који ће крунисати дело његово тако много треба се жртвовати, па дасе у нашим оскудним приликама дође до жељена резултата, на још по све необрађеном пољу машинске технике у Србији. Недостатци на сваком кораку изазивају савесног инжењера да засуче рукаве па сам да помогне оно, што други не може или не уме, да уради, У таквом послу он гледа пред собом у мислима слику фабрике преуређенс на здравим и привредним основима саобразно захтевима модерне технике, он се залаже сав, да се то постигне, пренебрегава своје сопствене интеррсе, јер налази да ће, кад се оно прво постигне, и његов значај појачати и да ће тада стећи заслужено признање и награду.

У овом заносу живели су и живе готово сви млади машински инжењери кад их

# Само у једном погледу овај је принцип чзведеи досљедно и у целом свету ла и код нас: Вештина за устројавање. и грађење машина, то је задатак инџиниров; послодавац пак бави се другом вештином; он зарађује паре продајући ове машине,

пресадите на какво необрађено поље рада, где би они морали бити монструм индоленције, кад не би реагирали на несмислене појаве, које се око њих решавају. Било би бездушно, кад би тај занос називали слабошћу. Положај радионичких инжењера и ако је пун неправде и разочарења има ипак и своје дражи, а она лежи по готову башу разноликости његових послова, која му неда, да се изгуби у стручности; а улога његова у радионици и његов заштитнички однос према раднику—пружају му прилике да се врати к' свету и да прими макар нему благодарност радникову. Па иту малу радост не да му се да ужива непомућену. Тада му се врло често пребацује протежирање радника-на туђ рачун.

Између нацрта једне машине и продаје налази се грађење. Израдити нацрт и калкулацију само је пола посла —- тек у радионици отпочиње права мука, где инжењер има да издржи борбу не само са мртвим градивом, које треба обрадити и „дати му душу“ него и са живим функцијама — са радницима — које се не могу никад тачно унапред интегрирати, за то се хоће врло много рутне, а још више такта и правичности. Радник — према приликама — гледа у своме инжењеру експлоататора његове привредне снаге, а особито „организовани“ радници нагињу тој заблуди, али у души они другчије осећају и инстиктивно они у радничком инжењеру поштују свога стараоца и заштитника, од њега они траже рада, од њега траже помоћи у раду, од њега награду, од њега заштиту против неправде и обезбеђење против озледа у раду.

Ну радионички инжењер је још много више потребан послодавцу. Он у њему гледане само нужнога посленика и свога повереника него и узданицу у данима тешких искушења., Ако би због незадовољства радника наступио поремећај у фабрици као при штрајковима— обично инжењер треба да извлачи кестење из ватре, јер само он је кадар изнаћи средства и начин, да се успостави равнотежа у односима између капитала и рада, он треба својим личним ауторитетом да ути че и на једну и на другу страну, да се спор правично оконча и поврати мир у радиони ци, те да се наставе послови без велике ште те. У редовним приликама међутим, ако по сао не иде како би требало ту је инжењер да и опет прими на себе излив првога гнева послодавчевог. Он је крив ако машине нису увек исправне и способне за брз и тачан рад,