Српски технички лист

— 94 —

ничким организацијама. У таквим организацијама може се рачунати још мање на одбрану интереса самих обичних чиновника. Нужно је тад прибећи самој организацији академских техничара нарочите гране. Јер су техничари према свом послу сразмерно најмање плаћени и сви имају своје специјалне интересе те их могу бранити једино својим сопственим организацијама, |

У последње време основали су технички чиновници крељевског главног места Прага клуб у коме су чиновници с потпуним образовањем или бар свакојако са апсолуторијом високошколском Слично се припрема организација машинских чиновника где неће бити све самих академских тех-

ничара. До сад у Ческој нема ни једне чисто ака-

демско-техничке организације. Овде поменуте тешкоће биле су узрок да пре неколико година припремана организација у окриљу удружења архи: текта и инжењера није могла бити остварена. пошто је већ у свом зачетку носила клицу смрти. Под називом „Уједињење ческих инжењера“ („Једпоја сезкусћ шетуги“) имала је то бити општа сталешка организација свију академски образованих техничара. Истински искрено здружене снаге оснивалаца нису могле довести до циља јер није могуће успешно организовати сталешки скуп разнородног социјалног положаја.

За одбрану опште техничких интереса и за репрезентацију техничара нису потребне нарочите организације. тај посао врше сталешка удружења. А за заштиту сталешких иатереса потребна је чисто стручна организација појединих социјалних група. Било би време, да техничари у државној служби законитим путем ступе у организацију. Тако исто и академски техничари у самоуправним службама имају своје интересе и своје захтеве и њиховој се организацији не би испречиле знатне препреке.

Техничари државних железница и путова њихов ће се број ускоро знатно повећати, кад се буду железнице узелеу државне руке — имају своје опште удружење с подружинама у појединим местима где су седишта Управа. Друштвени однос свих појединих група организације дао би сеу згодним приликама остварити али обратни односи од свеопште организације техничара ка појединим групама је у чисто сталешком смислу врло гломазан. Било би потребно имати организоване групе посленика : окружних техничара, државних, општинских, железничких (понајвише државних пруга), машинских, професора на великим школама, на занатлијским школама и т.лд. приватних чиновника — техничара и организацију техничара послодаваца посебице.

За оцену многострукости појединих категорија да наведемо бројеве који се тичу разноврсности чланова удружења архитекта и инжењера у години

1907. Међу 1061 чланом било је: послодаваца 25.85%,), 244 93 окружних (8,76% о), 85 чиновника државних пруга (8,02" ); 65 чиновника општине прашке (6:12) 41 професор занатлијских школа (1,98%,) и 22 чланова корпорација школа и т. д. (2,07%). Самосталних послодаваца је дакле 269 (25,35''), чиновника 690 (65,04%) професора 80 чланова (7,54%,).

За заштиту општих интереса техничара (н, пр. при изборима) ишле би само сепо себи разуме све организације удружене, имајући при том знатну легију интелегентних присталица.

260 самосталних

С ческог Ј.

Појачање тврдоће бетона. | Према годинама његове израде, и применама код ојачаног бетона.

- Професор Енгесер расправљао је у „Ц П,“ о интересантним својствима бетона, те је извео важне закључке за праксу, о којима ћемо врло поучне појединости да саопштимо. Познато је да

| тврдоћа и издржљивост бетона бива у низу година

све већа. Према опитима при грађењу дунавског моста код Мундеркинга, са прописним цигљицама добијени су ови резултати издржљивости.

старост : 28 дана 5 месеци 234 год. 9 год. издржљивост ст = Н КГ и Зривиије 5882 21. 49] „Баново притиска см“ сразмера : ] а ; 205. 12.800

При томе цигљице су биле справљене сразмерно овако: ! цемента 2.5 песка и 5 шљунка.

Очекује се да ће се ова издржљивост полагано још повећати у низу година, и то до извесних граница. Ово постепено појачање издржљивости чини веома добру услугу за бетонске мостове, нарочито железничке, код којих се временом и саобраћај све више увеличава, те тиме условљава и што већу отпорну снагу истих,

Што се тиче мостова од појачаног бетона, ту нису тако повољни услови, и ако ипак бетон постепено повећава своју издржљивост, док издржљивост употребљеног гвожђа у бетону остаје у најбољем случају иста. Према томе код грађевина од појачаног бетона, увећање издржљивости код самог бетона даје мало користи, пошто је моћ ношења

условљена отпорном снагом гвоздених уметака у

бетону.

Да би се и у овом случају могло имати користи од постепеног повећања издржљивости код бетона, треба само повећати сразмерно и јачину гвоздених уметака, јер тиме увеличани издаци нису од значаја према сразмери користи која се на тај начин добија.

приватних чиновника,.

ок)