Српски технички лист

== о

И може му се лако десити да му рачуни не буду исправни, поред све више математике коју је учио годинама.

Чак потписати мисли, да би врло рационално било, кад би се на Универзитету увео нарочити патриотски ;урс, на коме би се предавале извесне гране чисто војне технике. Тај би курс посећивали сви техничари и онда кад не би био строго обавезан. Само би за предавање на том курсу требало изабрати најспособније наше војно техничке официре.

Да овом приликом испричам један доживљај за време нашег рата 1876 године Чуо сам га из уста пок. Марка Ђурковића начел. мин. грађевина. Он је као инжењер по занату био одређен при артиљерији. Командант му нареди да изради једну топовску. таблу. Како пок. Марко није знао шта јето, он замоли једног официра за објашњење, Али место тога, официр сам обележи све што треба Кад је пок. Марко видео шта се хоће, он је топовску таблу обележио и израдио за много краће време, но што је дотични официр то урадио.

Треба дакле упознати наше инжењере са захтевима и потребама војске, па је онда врло лако створити читав кадар врло добрих техничких официра, само им треба у своје време, кад наступи потреба, обући мундир.

Подписани се сећа да је у своје време проф. Хелмерт, сада директор геолетског завода у Берлину чувен научник, не само у Немачкој нои у осталом свету, причао, да је за време рата 1870—71 године био додељен једној батерији да тражи остојања. И Хелмерт је свој задатак вршио много боље и сигурније но ма који други.

Још тада су, дакле, Немци умели већ готовог

свршеног и извежбаног геодету на употребе на оном месту, које му најбоље приличи и где ће нај-

више користити својим знањем и праксом. Нису га поставили за комесара и ако је и то положај пун части и одговорности, али само прилагоднији за људе друкчије спреме.

Ми се надамо, да ће ове наше мисли побудити надлежне да размисле о овом питању и да ће га решити онако како ће бити најбоље за нашу технички не баш одлично спремну војску.

Сваки на своје место.

Инжењер

који је одређен за комесара једне команде.

О епектронима,

Дванаестог фебруара ове године држао је у Бечу Пг Оизјау Јасег једно стручно предавање о електронима. које ми овде у изводу доносимо по часопису: Дензећић дез Оезјегт. Јпеетешг — ипа Агсћиекјеп —— Мегетез бр. 11. од ове године.

Као увод износи Пг Јасег резултате науке о електронима и излаже појаве којима се утврђује теорија о електронима и уколико нису више спорне у науци. Затим излаже у кратко какво је било схватање о електрици у разно доба. Са овога прелази на покушај А. Н. Гогеп2-а да дисперсију светлости и других појава објасни новом теоријом о електрицитету. По тој теорији електрику морамо схватити тако да јој је структура атомистичка. Постоје најмањи електрични делићи, који су сви једнаке величине и који се делићи даље не могу делити. Према томе „електрицитет је као и материја, нешто што се неда поништити нити изнова створити. Постоји дакле и закон одржавања електрике. На овакво схватање нагони нас појава двогубог електрицитета: позитивног и негативног. А ово опет изискује другу претпоставку: да су једни делићи позитивни а други негативни. Ако према томе у каквом телу има подједнак број позитивних и негативних електричних делића подједнако распоређених онда је тело неелектрично или неелектрисано. Целокупна електростатика даје се извести на основи ове нове теорије исто тако као и на основи теорије по којој се електрика сматра као флуид.

Али сасвим је друкчије кад пређемо на проучавање и објашњавање појава у којима наступа струјање електрике, Ако има могућности да чисто механичким путем ставимо електроне у покрет, онда тако покренута маса делића мора имати особине које има електрична струја, ако теорија о електровима није сасвим погрешна. Комјапа је за тачност теорије дао доказа.

Па колико електрике има у себи такав један најмањи делић, такав електрон» Да бисмо то одредили, ми полазимо од поставке да такав најмањи делић има један јон електрицитета. Кад. према томе електро-хемијски еквиваленат, а то је 9654 електро-магнетских јединица поделимо с бројем молекила 5.108 (по Гозећпна-њу), онда ћемо добити електрицитет овог најмањег делића, електрона, изражену електромагнетским јединицама; а ако место тога горњи број помножимо с брзином светлости 3.109 добићемо исту количину у електромагнетским јединицама: 5,8.10:' (по најновијим мерењима: 410'). Добијамо дакле ванредно мали број-

Какву улогу врше електрони у електричној струји»