Српски технички лист

103 —

Електрика која пролази кроз спроводник пре- |

сека а у јединици времена износи: Н, е. у. д. = 1 (јачина струје).

Ту значи К = број најмањих делића у јединици запремине ; У := брзина кретања тих делића Ово однесено на елеменат струје 1. 45. даје:

|. 45. == Меу да 4 5 при томе Је 4. 45, волумен (производ површине пресека и дужине).

Најмању или елементарну струју добијамо кад ставимо :

КМ. ад, 45. =- 1 што би тад значило електрон. И онда остаје : 1. 48. =е. у. Е

Величина магнетног поља ове струје добија се из познатог обрасца:

1. 45

Не» се (г је даљина)

Овде је 1845 = е у. па према томе:

Н ~ (сразмерно)

Колика је укупна енергија једног таквог електрона 2

у:

2 а не 1 = сразмерно – 2 Овде 2 значи енергију, а а је сталан сачинилац, који припада материјалу, у ком се налази магнетно поље. Интегралењем овога израза преко бескрајног простора добићемо енергију једног електрона. Она

износи :

у_ ње“ 3. а : пл Целокупна енергија молекила “Је тада: уз 2и. ез, » (14 о 2 да 2ие-Е количина пне је електромагнетска маса или

привидна маса најмањег делића. Код негативних електрона врло се често дешава да узањ нема везане никакве стварне масе т); па се ипак мора ова привидна маса да креће као и сваки делић «стварне масе, С друге стране тај привидан делић масе нема гравитације, јер му недостаје праве масе.

Силе које дејствују на електрон имају електричну и магнетску природу.

Помоћу појаве скретања из електростатичног

е поља можемо да меримо израз 7 Пошто се из

скретања електростатичког поља иоже одредити

Е | ту: 190 имамо две еквације за одредбу брзина у

е 6, и количине -- А количина о Је Размера између

елементарног електричног квантума и привидне масе, Израчунато је да овај квантум износи 107 електромагнетских јединица. Из тога излази да приВидна или електромагнетка маса једног електрона износи 2.104 о, Негативни електрони имају дакле око 1000 пута мању масу но атом водоника (8),

Из сасвим друге појаве, из тако званог Хеетаповог феномена добија се тачно иста вредност за масу негативних електрона. Пречник таквог елетро-

на може се лако одредити из горе наведене фор[и у2 с претпоставком да је електрон малена

да

лопта покривена по целој површини електриком. (и је у простору = 1). Пречник јој износи 4 = 3.10:8 см.

Гасни молекили су лоптице 3.108 см пречника Према томе електрон је око 100 000 пута мањи но молехил ма ког тела. И из овога се тек даје појмити, да електрони могу кроза све и свуда проћи и промаћи. Отпор (а то је управо електрични отпор) тако је ванредно мален да елоктрони могу проћи врло лако и кроз најгушће наслагану и збијену средину.

По теорији електрона можемо да објаснимо и суштину појаве светлости. Замишља се да ови електрони висе о атомима тела. Молекили су у кретању и непрестано се сударају; атоми се у молекилима потресају и зато се електрони клате, врше кретање тамо амо, треперење, које ми осећамо као светлост. Али тријумф електронске теорије лежи у Хеетап-овом феномену; у појаву, да се спектралне линије цепају у магнетском пољу.

Електричне појаве на металима овако се објашњују. О сваки метални атом приљубљена су најмање по два електрена. један позитиван и један негатнван; ови изван атома наравно немају никаква дејства неутралишу се.

Ако хоћемо да напунимо електрицитетом какву металну лопту, онда можемо поступити двојако Или ћемо додати негативних електрона (негативно елелтрисање); или ћемо одузети негативних електрона (позитивно електрисање). За количину електрона _ карактеристично је, да при одузимању негативних електрона,чак до крајње границе докле се то може, ми у ствари одузмемо телу само минималну количину електрона, Привлачна моћ позитивних и негативних електрона очевидно је врЛо велика, тако да се јавља електрична варница (пражњење) чим при одузимању достигнемо извесну граничну вредност, Позитивни екектрони су врло троми (инертни). Ми их саме за се не можемо одвојити од металних атома. Они одлазе само заједно с металним атомима на којима су приљубљени Позитивни електрони имају неколико стотина Хи-

муле