Српски технички лист

— 12 —

КЊИЖЕВНОСТ

ин _______________6____-ииштиитиии

Тртауу зројки агсћиексиу а шепуги у ктајоузћи безкбт Изашао је 14 број совим садржајем:

1). Балшанек "А. Регулација Мале Стране и питање о јавним грађевинама на обалама Влтаве (продужење). — 2. Ченски Ал: Централни трг за ситну продају у Смихову (свршетак, старбле оре (и = 3. Лиска О. Пројекат за породичну зграду (табл. бр, 18.). — 4.) Хајндл Ј.: Месна штедионица у Турнови (табл. 19 и 20. — 5) феј Д:д Летњи дом изнад високог подрума у Маржатицама (село). — 6. Кавалирове В. и Ф.; Стечајни пројекат месне мушке школе у Мерклињу. — Разне васти: Стечаји; Изложбе; Грађевинарске вести; Набавке; Лицитације Упражњена места; Некролог; Личне вести; Вести Удружења.

Ј.

Извлоести Собранил Инженеровњ Путећ Сообшченњљ Бр. !. за 1909 год. доноси следећи садржај:

Иван Васиљевић—Друри (некролог)

Беседа о недостацима државне и приватне експлоатације железница.

Грађење моста преко Да ласо внанеВ. Фесанкова

Месечни преглед грађевина на мору Трењухин.

Записка Српског Универзитета о питању анексије Босне и Херлеговине.

Писма

БЕЛЕШКЕ

Сасецање гвожђа помоћу млаза кисеоника. При грађењу мостова и кровова све се вичине и више одомаћава тако звано „аутогено“ сечење. Реч аутогено није добро изабрана. јер не означава оно што чини суштину методе. Ради се овако. Врелим пламеним млазом у ком сагорева водоник или мешавина водоника и кисеоника зажари се до црвеног усијања бразда по којој треба сећи. Затим се преко тако зажарене бразде преводи млаз кисеоника. Услед тога настане нагло сагоревање и стапање гвожђа. При том млаз кисеоника под притиском одува у исти мах и продукте сагоревања. За овај посао ширина бразде износи према дебљини гвожђа које сечемо, свега неколико милиметара. Гвожђе се не квари онако као при сечењу пробојцем или маказама или тестером, Примењује се врло корисно на радилиштима приликом оправке гвоздених мостова, кровова или других конструкција. Корисно се и рационално ова метода сечења примењује при исецању кривина у лимова за образовање чвора.

На 1м. дужине бразде трошкови и утрошак гаса износи :

с З о – 1 Е

275 | АРЕНЕ м м |ми- |водо-кисео- | Н „а сума

У „нута | ника ника

5 |5—6! 701 80 | 7,0 240 | 310 10 |5—6) 100 | 140 | 10,0 420 | 52,0 90 |6—7| 110 | 260 РО 78,0 | 89,0 30. |6—7 | 115 | 390 11,5 117,0. | 128,5 40. (6—7 120. 510 | 150 | 1580 | 165,0 50. |6—7) 125 | 650 12,5 195,0 | 207,5

Врло се корисно даје овај метод сечења употребити и при раскивању и кварењу старих гвоздених конструкција.

Рад врши један раденик.

Прибор је сразмерно прост. У једној челичној флаши је сабијен водоник а у другој кисеоник, од обеју воде црева до упаљача којима рукује раденик. На флашама су манометри и потребне славине.

#. 4. Во. 1909; Ј;

ВЕСТИ

Привремени инундациони мост од 16 м. распона саградиће се ове год. преко реке Пепељуше на путу Крушевац— Трстеник, по пројекту окр. инжењера г. М. Аћимовића.

Предрачунска је сума 4564,97 дин.

Камени инундациони пропуст од 1,50 м. распона саградиће се ове год. код села Сене на

" путу Пожаревац— Кучево, по пројекту самоуправ-

ног инжењера г.г. П, Ракића и Ј. Обрадовића. Предрачунска је сума 1828,97 дин.

Полустални мост преко Слатинске реке на путу Неготин—Брза Паланка оправиће се ове год. по пројекту инжењера г. Б. Минића.

Предрачунска је сума 1178,08 дин.

Исправка.

У броју 12. Српског Техн. Листа на стр. 91—938 погрешно је штампан наслов чланка. Раднички инжењери; а требало је да буде Радионички инџинири; на страни 92 ред 4, треба решавају и у 7. реду става трећега: страјковима а на стр. 93 при крају истога чланка место; мање жртве треба: личне жртве: Моле се читаоци да ово сами исправе.

= = рт -

= За = њен

о ___________----–—_ > о ит Власник за Удружење Срп. Инжењера и Архитекта Кирило Савић) ванредан „професор Универзитета

одговорни уредник: Јован Андрејевић инжењер управник грађевинског одељка општине Београдске

Штампарија К. Грегорића и Друга — Ееоград