Српски технички лист
— 128 -——
Ово питање изледа да је сад решено опитима које је вршио Р. Мејапдег. Он је разна тела као парафим. гуму, гутаперку, црвени восак, стаклену шип“ ку и тд. изложио за дуже време упливу сунчаних зракова, пошто је увидео, да ни у једном изложеном предмету није пре тога било електрике, или ако је било, оно је било само слабих трагова. Пошто су предмети постојали на сунцу, сви су постали наелектрисани и то сви негативно сем стакла које је било позитивно наелектрисано.
Кад је сунце високо и небо ведро, наелектри-
сање било је јаче но при мутном времену и кад је сунце било на заходу. Ови покушаји, који су много пута понављани у разно доба године и при разном времену и свагда потврдили, показују, да нам сунце не шаље само зраке светлости и топлоте и зраке хемијске већ да нам жаље и електричне зраке Међутим зраци наше вештачко произведена светлости. чаки најјаче лучне електричне светлости, не-
мају ни најмањег трага електрике у себи. Ј. Магнетска железничка кочница. Друштво:
Винећ Тћотзоп — Нопајоп Сотраше чини сада по кушаје с једном магнетском кочницом за железнице „Кочница се састоји из две челичне папуче које се намагнетигу помоћу индукционог калема и тиме притисну између точкова на шине снагом од неколико тона. Сем тога кочница имаљи систем полуга помоћу којих се може вршити кочење и на обичан начин, као с ручном кочницом. Ова кочница, намењена обичној употреби као и за случај опасносји, веле да има велику вредесст, нарочито при'силажењу низ падове, кад треба ублажити брзину. При ликом магновене опасности може се воз врло брзо зауставити. 1.
У Америци ускоро истиче рок патенту за фабрикацију алуминијума. До сад је у Америци фирма Ајштишшп Со. икала монопол на фабрикацију алуминијума. Како сад ускоро истиче рок монополу, то ће фабрикација постати опште добро и алуминијум ће појефтинити, јер су врло многи предузимачи већ спремили грдну количину
руде ди из ње отпочну фабриковати алуминијум чим.
престане право монопола. У сједињеним државама кошта сад фунта алуминијума 23 џента а у Европи око 18. Годишње се до сад производило 7 500.000 фунти алуминијума. Ј.
ВЕСТИ
Грађевинарске вести.
Грађење два пропуста на Мајиловачком брду на путу Пожаревац—Вел. Градиште уступљено је Миливоју Антићу, пред. из Пожаревца за 1920 дин; ниже од предрачунске суме за 835,22 дин. или 109/,. Плаћа округ.
Оправка полусталног моста преко потока више села Сене, на путу Пожаревац—Кучево, уступљена је Стевану Марјановићу, предуз. из Пожаревца за 859 дин. од предрачунске цене ниже за
' 139.36 дин. или 13,35". Плаћа округ.
Оправка дрвеног моста преко реке железника, на путу Кучево—Мајдан Пек, уступљена је Ђорђу Давинићу, пред. из Пожаревца за 3518 дин. ниже од предрачунске цене за 540,10 дин. или 13,81", Плаћа округ.
Оправка дрвеног моста у селу Дреновцу на путу Београд— Смедерево, уступљена је Ђорђу Давинићу пред. из Пожаревца, за 3680 дин,; ниже од предрачунске цене за 308,94 дин. или ПО] Плаћа округ.
Грађење дрвеног моста преко Кривачког потока на путу Голубац—Кучево, уступљено је Ђорђу Давинићу предузимачу из Пожаревца за 9980 дин. што даје попуст 10.419. Плаћа округ.
Граћење зида на имању виноделске—воћарске школе у Букову, уступљено је Манојлу Николићу
за 1675 дин.; ниже од предрачунске цене за 76,30
дин. или 4.90%, плаћа мин. народ. привреде,
,
Нове грађевине у Београду.
Од поднетих и прегледаних планова Управа града Београда одобрила је да могу подићи нове грађевине :
1. Вељко Јовановић у Старине Новака ул. бр. 2.
о Момир Бојовић и Денча Стојановић у Дринчићевој ул. бр. 11
3. Тодор Митровић у Београдској ул. бр. 11.
4. Антон Кинцел у Сарајевској ул. бр. 10.
5, Михаило Илић, бравар, у Скадарској улброј 19.
6. Даница Ст. Стевановић, на углу Краља Петра и Богојављенске ул.
7. Параскева Јовановић у Позоришној улици број 24.
8. Андра Ђорђевић спедитер, на углу Видинске и Нове улице.
9, Михаило Милутиновић у Хаџи Рувима ули-
ци број 24. 10. Јаков Лајош у улици Проте Матеје бр' 11. Филип Стојановић у Иванковачкој ул. 6бр.12. Коста Стојковић на углу Војвођанске и ново-просечене улице.
Пријаве за преправке зграда 1. Светислав Анђелковић — Задарска ул 5. 9. Лазар Аврамовић Јованова ул. 79. 3. Сава Сотировић Милетина ул. 4, Прока Костић Краља Александра ул. ата. 5. Ђорђе Вукотић Крунска ул. 39. 6. М. Барбери Добрачина ул. 7. Бора Аранђеловић инж. Вој. Миленка ул. 26
Власник за Удружење Срп. Инжењера и Архитекта Кирило Савић ванредан професор Универзитета.
одговорни уредник: Јован Андрејевић инжењер управник грађевинског одељка општине Београдске Штампарија К. Грегорића и Друга — Београд