Српски технички лист

— 142 ==

на чуло воњања (мириса) Остављам другим огледима да у овом правцу потраже тачније решење проблема о чаробном пруту т.ј. да огледи буду управљени на то да се испита: да ли доиста има над воденим жицама више (влаге у ваздуху. У прилог томе да је испарење узрок дејству при раду с чаробним прутом иде и факт, да у мочарима истраживање воде чаробним прутом често нема успеха ; То значи нема успеха на местима где иначе има много водене паре у ваздуху. У овом случају теже је осетити разлику у влажности, док над сувим земљиштем где је атмосфера нормална и на местима, над воденим жицама где у атмосвери има влаге, лакше је осетити разлику чулом воњања.

Још неколико речи о питању око одредбе дубине подземне жице. Ја сам присуствовао много пута раду око одредбе дубине на којој се вероватно наилази на воду. Истраживачи при том оперишу са равнокраким троуглима али без икаква обзира на логику и на математичке принципе. МИ зато не могу да се отресем веровања да је тај део вештине просто нагађење и сујеверје, те с тога не ерујем да има икаква значаја и здраве основе.

Саопштио Ј.

КЊИЖЕВНОСТ

Хртаму зројки атсћнексћиу а тдепуги у Кгајоу5 ћу без кбет Изашао је 15 бројс овим садржајем: 1) Факта Ј.: Станице цара Фрање Јосифа у Прагу (са сликама на л. 21 22, 23, 24, 25 и 26). — 2) Балшанек А. Регулација Мале Стране и питање о јавним грађевинама на обали Влтаве (свршетак). — 3) Папеж Аг: Стечајни пројекат за дом за раденичку породицу у Брну. — 4) Либански В. и Б. — Кућа за издавање под кирију бр. 1130 на Смихову. 5.) Дворжачек Ј, и Хаура Е.: Окружна болница у Колину. — 6) Хајндл Ј.: Местна штедионица у Турнову (свршетак). 7) Разне вести: Стечаји. — Смесе: Како се уступају у израду државне грађевине у Аустрији. Гранитон Грађевинарске вести.— Набавке.—Лицитације. — Упражњена места.— Вести Удружења.

Ј“

а за сљен алт авина

БЕЛЕШКЕ

Ново изненађење у области екектротехнике. У области технике, а нарочито електротехнике појављује се огроман број нових проналазака. Тек што смо доживели значајан преокрет са сијалицама увођењем металних кончића, које дају 70 процената уштеде у струји, те примењени код

интензивне озрам-лампе, служе већ за осветлење улица; добили смо ускоро затим весто једном новом епохалном Едисоновом, проналаску који нам представља неисцрпну акумулаторску батерију и помоћу које ће се преобразити цео систем електричне вуче на друмовима и по варошким улицама. Принцип ове сталне батерије лежи у томе, што се утрошена снага одмах не само депуњује но шта више производи и повећање исте за осветлење ит. п. О овој особитој конструкцији имамо већ и неке податке. За ове апарате до сад је употребљавано олово и његова јединења, а сад ће се узети никел а место киселина сасвим други хемијски производи којим ће се начином избећи непријатан задах што су причињавале батерије старе конструкције. После извршеног опита по Њујоршким улицама пуштена су у саобраћај кола са новом конструкциом јер је резултат био врло повољан а фунционисање сасвим поуздано. Приметити морамо да саобраћај по овоме новом систему неће бити јевтинији од старог, али узев у обзир да више неће требати ни .подземног ни надземног спроводника онда ће се овим избећи многе препреке и прекиди при саобраћају и исти ће се у многоме упростити. Најзад биће и у,томе добит и првенство овог новог система што ће свака кола имати свој сопствени покретач, те не мора као до сад зависити од општег построја, по старом систему.

Ке об: В. М. П.

Громобран у Талмуду (јеврејској светој књизи). Много је било спора о томе да лису стари знали за какву направу сличну нашим громобранима. Али су се многа мишљења показала као нетачна. Тако се мислило, да је Соломонов храм у Јерусалиму имао громобрана. Јер јеврејски историк Јозефус саопштава у првом веку после Христа да су се приликом заузећа Јерусалима јеврејски свештеници бранили на крововима храма дугачким копљима, која су била усађена у златом украшеним плочама крова. Али је при том превиђено, да Јозефус изрично саопштава, да су та копља имала циљ да спрече да велике тичурине не слетају на кров и да га не прљају. Али сад и није више питање о Соломоновом храму који је већ давно порушен био и трипут обновљен. Да би се доказало да је у стариин било громобрана, помињу се нарочито два натписа нађена на Хоросовом храму у Едеру и на Хаторовом храму у Дендери у Египту. Оба су храма из другог века пре Христа. Натписи говоре о двема или четири високе дрвене мотке који се као „две сестре уздижу к небу, оковане су бакром из стране земље, да сачувају од небеске непогоде.“ Може се дакле поуздано тврдити, да су стари били запазили да се гром може, без опасности, металним шипкама спровести у земљу. Али беспрекоран и потпуни до-