Српски технички лист
= Цу =
зето је у Ремирмону са једног железничког возе који су французи запалили били.
Велике су тешкоће биле и при грађењу моста преко Сене код Сен — Жермен — Лавала у близини Монтероа. На том месту био је гвозден мост са три отвара, премошћена луцима од ливеног гвож ђа, сваки распона по 21,5 мет. Обални и први речни стуб били су минама порушени и гвоздена конструкција са оба отвора лежала је у 3 мет. дубокој реци. Да се премости новом дрвеном конструкцијом распон од 50,0 мет. недостојало је довољно дугачке и јаке грађе. У најближој шуми могло се наћи по које растово и слабо смрчево дрво, и ако је прилаз тамо, због француских четника, био несигуран. Шипови се нису могли побити у корито речно, на оном месту где је био мост, због рушевина његових, а оне се нису опет могле уклонити са тога места: Да је то било могуће, могли би се и шипови побити и отвор од 50 мет. поделити у неколико мањих распона. Место тога морали су на 12,0 мет узводно подићи нов дрвен мост на шиповима. Материјал за приступне рампе добивен је са старих навоза. У Мекену и Кану нашло се макара за побијање шипова. За израду понтонског помоћног моста, нађени су после дугог тражења чамци у Лоен Гоше — Каналу; но њих су французи тако били једног с другим увезали делом котвама под земљом, а већину оптеретили и најпосле — разбив једну уставу — све на суву оставили, да су Немци после грдног труда и издижићу вештачким путем ниво воде, те чамце једва ослободили и употребили. Кад“ се држало да ће се радови за три недеље довршити, дође заповест, да се све прекине и дотле урађено сачува, а да се похита на оправку линије Море (Мотеђ — Немур –- Суп. И ако је било непријатно напустити посао, који се после великог труда ближио крају, нова заповест морала се послушати.
Није се оскудевало ни у извођењу смелих грађевина: јужно од Епинала, у близини Ксертињиа прелази железница преко једне 37,0 мет. дубоке долине вијадуктом 142 м. дугачким. Овај објекат имао је девет отвора засведених полукружним сводовима, а на свака три отвора долазио је један дебљи стуб, дакле сви отвори подељени су у три групе, те да при разоравању једног танког стуба не падне цео вијадукт, но само зидна маса једне групе — између два дебела стуба. Један тањи стуб французи су до темеља порушили а с њиме су пала и оба суседна свода, док су шине са праговима остале и даље у вези и преко твореног отвора од 25 мет. распона образовале су лако повијен ланац. Неколико куражних немачких пионира одважило се, да и преко ових шина над дубином од преко 30 мет. превуку један вагонет натоварен телеграфским жицама, Од почетка па до
најниже тачке овог повијеног ланца, транспорт је ишао лако, но одатле па до другог краја, кад је вагонет требало потискивати, није било могуће то никако, те су се ови пионири морали везати за вагонет и тако лежећи, рукама су хватали за шинеи полако кретали вагонет напред.
(свршиће се)
ИЗВЕШТАЈ
Управног Одбора Удружења Српских Инже-
њера и Архитекта о раду Удружења у 19089
години — поднесен ХХ главном скупу на дан 17-ог маја 1909. године.
Управни Одбор изабран на ХЈХ главном скупу предузео је послове Удружења концем јуна прошле године и на својој првој седници од 23 - јуна - 1908 год. овако се конституисао: секретар—- г. Живојин Димитријевић, благајник — г. Душан Божић и књижничар — г. Д. Маслаћ. У ужи редакциони одбор С. Т. Листа изабрани су сходно чл. 46. Устава: потпредседник г. К. Савић као власник г. Јефта Стефановић проф. Универзитета као главни уредник г. Јован Андрејевић као одговорни уредник и г. г. Ж. Димитријевић, Павле Димићи Душан Божић као чланови радакционог одбора. Концем новембра месеца г. Ж. Димитријевић услед премештаја из Београда поднео је оставку на дужност,: секретара и члана Управног Одбора, те је дужност секретара поверена г. Павлу Димићу, а за члана управе предложен је г. Ј. Стефановић што је П месни скуп одржан на дан 14-ог децембра 1908 год. и усвојио. Других примена у саставу Управе није било.
Према потребама Удружења Управни Одбор састајао се у седнице ради решавања текућих послова. Редакциони Одбор Листа пак држао је своје редовне седнице сваког понедеОника.
Почетком августа месеца по предлогу управног одбора чланови Удружења из Београда почели су приређивати т. 3. месне екскурзије у циљу разгледања и упознавања важнијих идустријских етаблисмана и техничких радова у Београду и око-
| лини. У току месеца августа и септембра приређене
су четири овакве месне екскурзије: у електричној централу у Београду; у Раљи при убацивању нове конструкције у један отвор великог вијадукта; на инсталације Београдског водовода на Белим Водама; и у фабрику шећера на Чухарици. Интересова-
| ње за ове екскурзије било је доста живо, на сва-
кој је учествовало по 30 — 40 чланова и према уверењу Управног Одбора месне екскурзије поред осталих користи, утицаће врло повољно и на међусобно упознавање и развијање колегијалности и