Српски технички лист

— 163 —

Целокупна сума из дата на канализацију до краја ове године изн ће: 1) Бетонски канали

2) Канали од цеви 790 340 3) Споредна постројења 934 920 С вега 93671 560 дин Трошкови надзора и администрације износе 6 90 од суме утрошене на грађење, дакле округло 220 000 динара према утрошеним буџетима за год. 1906 — 1909. Ти трошкови били су у почетку већи због израде планова, али се сада своде на 4,5 — 590 Радове па М! деоници канализиције извршује Промегла Банка из Београда, која је радила и ЈУ и М. деоницу- Ми смо сеу прошлогодишњем прегледу радова на канализа цији изразили неповољно о извесним радовима на ЈУ деоници; у толико смо пре, сада вољни да констатујемо да се на МГ деоници и од стране надзонрих органаи од стране предузимача поклања већа пажња извршењу свију радова у опште и да радови напредују интензивношћу, каква се само пожелити може, Мање несугласице, које овда онда избију између општинских и предузимачевих надзорних органа не могу имати велика утицаја на општи развој и правилно извођење послова, у толико пре што и Суди Одбор општински показују увек пуно воље да надзорне општинске органе помогну у тежњи да се при канализацији Београда задовоље и испуне сви захтеви и прописи савремене технике. Ми смо на. завршетку прошлогодишњег прегледа изразили своје уверење и наду, да ће мо код Судаи Одбора наићи на жељену помоћ, и са толико већим задовољством _ констатујемо да се у нади нисмо преварили.

Д. Б.

1946 300 дии.

„

О трамвајима ињиховом одржавању,“ од инжењера ЈБ. Ј. Михаиловића.

Да говорим о овој теми дале су ми повода многе и многе ствари, које сам имао сваки дан да опазим на нашим трамвајима. Као што знам, у јавности је више пута било у њима говора; али мој циљ није овде, да понављам оно, од чега наша престоница овом установом много пати. Овим нисам

#) У цељи да општини и полицијској Управи помогнемо у вршењу надзора и предузимању потребних мера за сигурност и удобност нашег престоничког трамвајског саобраћаја, пуштамо у Лист ове напомене о трамвајима и њиховом одржавању које су црпљене из дугогодишњег искуства и праксе

Ур.

хтео да кажем да нами не требају трамваји, већ на против; али с том напоменом, да их знамо и сигурно применути. — Лепо каже она наша пословица : „Од невешта и гора плаче“. И заиста морам то и код нас констатовати. Нисам рад ову ствар са свим детаљно расправљати, с тога, што ми је намера да се држим специјално мога наслова, коме сам ове редке и наменуо.

Пробавивши приличан број година по Немачкој, које студијом које у пракси, имао сам прилике, у вароши где сам се последњи пут бавио, да видим ред и руковање трамвајима.

Па узимајући то у оцену, намеран сам, да све оне ствари и начине, за које сам ја нашао да су неопходно нужни по дуготрајни опстанак трамваја, овим путем изнесем на јавност.

С погледом на то, да би се отклониле опасности или бар умањиле, а и у самом интересу тачног и поузданог саобраћаја, мора се и треба обратити велику пажњу 'окретним деловима целих кола (у, главноме електричним'и моторним деловима). Зато мислим, да би се и код нас могао онако исто увести један модус, по коме би се зато одређена лица морала управљати: увек пре почетка рада треба кола прегледати, а нарочито оне делове, за које већ нека сумња постоји. ,

Највише због штедљивости, који је најглавни ји узрок, бива да се по некадги најнужније ствари

| изоставе, те зато кола са својим врло осетљивим

принадлежностима и скупим материјалом и разним апаратима и пропадају; јер се на њима не врши онај тачан преглед, које би трабало вршити с времена на време. У највише случајева, недовољан број вагона чини да се не може вршити „правилан рад за који је дотично друштво обавезно. Вагони су зато у врло великој употреби и захтевају велике оправке, које би се иначе при већем броју кола смањиле а и могле за времена и с омање трошка извршити. Последице су овог врло непријатне, јер се јављају трамвајски дефекти на самој линији за

| време вожње, те се тиме цео саобраћај кочии уз

то се и сам персонал трамвајски доводи у незгодан положај, а још више путници.

Никад не треба чекати крајње време за замену појединих оштећених делова, нити чекати да нам сама кола откажу послушност, већ се мора непрестано вршити строга контрола над њима и те оправке одмах узимати у посао.

Разни делови једнога трамваја разнолико су оптерећени и према томе они не могу бити подједнако издржљиви. Из овога изводим да треба неке делове чешће а неке опет ређе прегледати, пошто се тачно зна: који су делови машинерије више а који мање изложени квару.

Из свега довде реченог могао бих поставити ова правила: