Српски технички лист

БРОЈ 23.

ГОД. ХХ

У Београду недеља 7. Јуна 1909. год.

СРПОНИ

ТЕХ

ИЧ

И ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

САДРЖАЈ! Декоративно сликарство наших црквених грађевина. од Бранка Таназевића стр. 185. — Инжењерска студија као припрема за вишу управу. Превод од Ј. стр. 187. — Најновији француски хигијенски прописи за радове који

се врше у просторијама са збијеним ваздухом. Превод од Д. С. стр Белешке; Аустријски начин консервисања дрвета од Ј. стр. 191. — Прости обрасци за дукције и константе времена за врло дугачке калемове од Ј. Виртуелна дужина железница од Ј. Вести стр. 192

Декоративно спикарство наших црквених грађевина.

Један је жалостан факт, али истинит, да се наши споменици старе српске архитектуре; споменици културе српскога народа, постепено губе, остављајући руине да причају о некадашњој прошлости српској. Оно што је од варварства турског преостало, остало је да непажњом оних, којима је у аманет остављено и даље пропада. Како спољашност такои унутрашњост наших манастира и задужбина постепено опадају и губе се. Од многих за: дужбина, после разноврсног обнављања и поправљања, многе су још добро очуване, али се на њих не обраћа довољно пажње и љубави да би се, усљед своје неизмерне важности за наш културни живот, што потпуније и даље очувале. Ови споменици наши у 06новљеној српској краљевини претрпели су приликом оправљања и обнављања многе промене, тако, да се код многих не може видети онај првобитни изглед; чак се веома тешко неки од њих дају у том погледу представити. И унутрашњост ових споменика, претрпела је своје промене. Нарочито раније грађевине из Немањића доба нису од свога живописа готово ништа очувале. Садањи њихов живопис већином је познијег порекла, он је један пут или два па често и три пута обнављан. И ако се пак тачно не зна када је обнављање овог живописа вршено, ипак се по многим знацима може судити време, бар приближно, када је се то извршило. Све су ове слике по дуваровима мање више оштећене.

189 — Књижевност. од Ј. стр. 191. коефицијенат зе —ин=

У неким црквама постоје још само трагови од живописа. Тамо где је живопис био мало очуван, обично је усљед непознавања његове вредности, и са свим оструган а после тога другим замењен. Тако је Лазарева прк ва у Крушевцу 1843. год. под кнезом А. Карађорђевићем обновљена, темпера бојама. И ако је живопис код ове цркве био веома чађав није га требало скидати бар док се претходно није прибележио распоред слика и нису снимиле поједине слике. 1906. год, овај је живопис приликом оправке ове цркве скинут и платна унутарња поново омалтерисана. Има манастира које су наши калуђери, ових последњих десетина година, не познавајући вред. ност оних „изгребаних слика.“ дали да се слике са свим остружу и да им какав „молер“ измолује онако како би он измоловао и сваку сеоску собу. Манастир Наупара близу Крушевца преставља нам такав пример, а само нам доњи део лука, над улазним вратима показује трагове некадањег живописа. У Каленићу се нашао један старешина манастира, који је био поверио, такође неком мазалу, да му појача оне бледе слике које су се појавиле испод саструганог креча. Но срећом је одмах ово обустављено, те није овај споменик покварен. У неким манастирима је опет закречено до извесне висине, преко живописа, јер је калуђер мислио да на тај начин одржи чистоту. Видеће се често, да и наши сељаци, лепе свеће по зидовима и на самим сликама те тако чађаве цео зид а и слику упропашћују. Све ово показује да они, који би требали да чувају и одржавају, ове наше споменике имају са свим друго мишљење о овим