Српски технички лист

3 — 192 —

Дрво при том изгуби око 25%, од првобитне тежине —- што је нарочито код тешког аустралијског дрвета врло важно — а добија око 50, на јакоти. Дрво постаје збијеније, што знатно отежава улаз влаге а тиме се спречава и доцније сасушавање и витоперење. Из истих разлога је за „ромеП -изовано“ дрво потребно око 40%о мање боје при премазу но код обичног дрвета. Еластичност се при том повећава. Највеће преимућство међутим код овог је начина рада то, што тако припремљено дрво не. ће да штете мрави, бушидрво нити инсекти Тегедо Маманз и најзад сачувано је од суве печурке. Ово би био проналазак важан за све земље нарочито за пределе са тропском и субтропском климом.

Друштво које је прво основало овај начи конзервисања недавно је предало експлоатацији нове инсталације у Сиднеју и Новом Селанду и бави се мишљу да оснује сличне инсталације за друге пределе богате дрветом у Аустралији. За рад рачуна друштво око 4 шилинга по 100 квадратних стопа површине (1 цол дебљине) тако да се материјал с обзиром на многа преимућства која задо-

бије тиме много не поскупљује. Готови су и да даду допуст за рад под извесним условима и за нов-

чану накнаду. Питања треба упутити у Сиднеј. 3

ВБлектрика

Прости обрасци за коефицијенат зе -индукције и константе врсмена за врло дугачке калемове. Коефицијенат зе -индукције једног калема, чија је дужина врло велика на спрам пречника, дат је обрасцом; „== <= љп "5. а; у коме "је п, број спирала по сантиметру дужине калема, З је површина круга који захвата средња спирала; а

је дужина калема. Сад је тај образац алгебарском трансформао а

цијом знатно упрошћен; добио је облик [=

где [. преставља целокупну дужину жице којом је

калем омотан. Сличним рачуном одређена је и константа вре-

мена: = њена је вредност - У Овде је:к

размера металног попречног пресека жице и квадрата описаног око омотача за изолацију жице; л је отпорност жице а 5' површина прстенасте зоне, коју омотана жица заузима на челима калема, заједно с материјом за изолисање,

Ге Дете Сту1 Хо 23 Ј.

Виртуелна дужина железнице. Познато је да се под виртуелном дужином железнице разуме дужина идеалне хоризонталне и праве пругекоја потпуно замењује дану пругу с њеним нагибима

и кривинама тако, да су на обема једнаки трошкови јр _ Брест раеау пре на. панда =

експлоатације. — За иналажење виртуалне дужине

има до сад више од двадесет образаца које старих, које нових од којих да поменемо :само неколико

по именима аутора: Глпдпег Гаџпћагаћ, Мејап,. Кгешјег Статс До коззКку, Роск!. и т. д. Има их изведених на разним основама, изведених теоријским путем и практичним без математичке основе.

Италијански инжењер професор, Амтопн у Милану саставио је теориску формулу коју је извео из талијанске практичке формуле утврђене железничком конвенцијом 1885 године (види Отопаје де бето СлуЏе од децембра 1908 год.). Његова формула гласи:

Ту је: 10 виртуелна дужина, ! фактичка дужина пруге 1! нагиб на 1000; Р укупан терет типског воза.

Ова теоријска формула нзведена је на основи многих прибраних статистичких података и слаже се с резултатима које је систематисао Јасашег.

Ова формула као да не води рачун о кривинама на прузи; међутим то јој не би била велика

махна, јер би се могла саставити таблица у којој би отпори кривина били изражени -као и успони дакле у хиљадитим деловима, те и кривине сматра-

ти као успоне. У

ВЕСТИ

Личне вести.

Г. Боривоје Аранђеловић инжењер општине београдске, Указом Њ. В. Краља од 25. маја 1909 г. постављен је за инжењера треће класе у Дирекцији Срп. Држ. Железница.

Грађевинске вести!

Камени пропуст од 0,60 м. распона саграДиће се ове год. на путу Смедерево — Раља—Михајловац — Паланка по пројекту окр. инжењера г. Ј. Банића и И Нинића.

Предрачунска је сума 2944,55 дин.

Нове грађевине у Београду.

Од поднетих и прегледаних планова Управа гр. Београда одобрила је да могу подићи нове грађевине ова лица:

Коста Илић у Баштованској ул. бр. 21.

Живко Живковић вице директор Извозне Банке, у Крунској ул. бр. 20.

Ђорђе Илић на углу Мојсијеве и Јеврејске ул.

Браћа Ђорђевић трг. у Травничкој ул.

Аврам Живковић у Лаудановој ул. бр. 7.

Власник за Удружење Срп. Инжењера и Архитекта Кирило Савић ванредан професор Универзитета одговорни уредник: Јован Андрејевић инжењер управник грађевинског одељка општине Београдске Штампарија К. Грегорића и Друга — Београд