Српски технички лист

— 191 —

Чла. 14. — Шефови индустријских предузећа управници или надзорници дужни су да истакну у локалима у којима се врши уписими исплата радника:

а) текст ових прописа;

6) текст резења министра рада по саслушању саветодавног одбора за занатску и фабричку радиност, а које се односи на трајање рада у просторима са збијеним ваздухом, каои у погледу олакшања вршења хигијенских прописа и нези раденика у извесним приликама.

Члан 15.— Рок за увођење мера предвиђених овим прописима утврђено је на три месеца од дана њихове објаве. За радове који су у току при објави ових прописа овај рок се продужава на 1 годи-

ну дана. Члан 16. — Министар рада има дужност да се стара о извршењу ових прописа, који ће бити

објављени у Јошта! отсјеј Републике француске и

унесен у Вшен п дез 1015.

Председник Републике А. Фалијер

У Паризу 15 децембра 1908 год. Министар рада Рене Вивиани.

На основу чл. 1', става другог ових прописа а по саслушању саветодавног одбора за занатску и фабричку радиност, има да сегобјави ово мишљење које се односи на радове у збијеном ваздуху и на мере које се у извесним приликама морају испуни ти . Та објава гласи: '

Није паметно бавити се једног дана (у 24 часа у простору са збијеним ваздухом дуже од ниже наведених рокова,; где је узето у рачун и време проведено у ваздушној комори, и то:

Осам часова под ефективним притиском нижим од 2 кгр. на кв. сантиметар;

Седам часова за притисак између 2,0 и 9,5 кгр. на 1. кв, см;

Шест часова под притиском између 9,5 и 3,0

кгр. на кв. см; Пет часова под притиском између 3,0 и 3,5 кгр. на кв. см, Четири часа под притиском између 3,5 и 4,0 кгр. на кв см.

Оног дана кад се мења посао, и највише једанпут недељно, може се повећати ово дневно бављење у збијеном ваздуху, само ако је протекло најмање дванаест часов између изласка и уласка сваке смене. Но ово одступање не треба да повећа просечно време недељно дневног бављења у таквим просторијама изнад предњих бројева.

Ако притисак ваздушни прелази преко 2 кр. на 1 кв. см. требало би да би се олакшала сани-

танрна служба према раденицима, да им се у близини градилишта стави на расположење један локал

за случај ако они не би могли становати на мањем удаљењу од 2 километра од градилишта, Д. С.

КЊИЖЕВНОСТ

Гртау! зројки атсћне цу а тбепуги у Кгајоуз|у! безкет Број 22 има овај садржај: 1.) От. О: Неколико речи о крововима и по-

жареним зидовима. — К. Још нешто о стечају за старомјеску општинску зграду. — 8.) Кавалирови В. и Ф: Сеоски домови у Збраслави. — 4.) Фанта

Ј,: Железничка станица ц. Франца Јосифа у Прагу (наставак с листовима слика 27, 29 и 30.) Разне вести: Стечаји; изложбе; Предавања: о бетонским мостовима, предавање инжењера Ф. Кс. Менџи; Грађевинарске вести; Понуде; Лицитације; Упражњена места

Бр. 20 има овај садржај:

1) Андерле Ј.: Машина за косидбу (наставак с табл. 24, 25). — 2.) Бажант 3.: Опште решење ставички неодређених система (свршетак). —- 3.) ЗимЕ. и Мелцер Е.: Извештај о студији воденог пута по Одри од Висле ка Спреји. (наставак). — 4.) Ситне вести: Преглед хидротехник грађевина; Преглед часописа и књига. — Разне вести: С«упови; Смесе: Јубилеј техничке канцеларије управе земљодељства Саобраћајне вести; Грађевинарске вести; Понуде; Стечаји; Лнцитације; Упражњена места; Приспеле књиге; Личне Вести; Вести Удружења.

Ј.

БЕЛЕШКЕ.

Аустралијски начин крнсервисања дрвета.

Од неког времена у Аустралији много се говорило о једном начину консервисања дрвета за грађу и друге потребе. Циљ је да се скрати онај процес сушења, који је тако потребан грађевинском и другом дрвету, да би се продужила трајашност и да' се заштити од напада инсеката на суву и у води. По проналазачу РомеП-у назван је тај процес: „Роме по Ргосез5“ Западно аустралијска влада је у дугом низу година чинила многе и опсежне опите, па је сад решила: да изврши велике инсталације, у којима ће се препарисати све дрво за државне потребе (железнице и т, д.).

Дрво се кува у раствору сахарина коме се по потреби додају друге материје. Тиме се истерује ваздух, биљни сок и један део органских материја а испражњене ћелије се испуне раствором сахарина и оних материја које су му додате. По завршетку овог рада, суши се дрво вештачки у нарочито за то спремљеним просторима, Из тих просторија излази дрво потлуло слремно као да је дуго време стајало на стоваришту.

По овом начину може зелено дрво да се осуши потпуно за најкраће времеа да притом не испрепуца нити да се витопери или сасуши.