Српски технички лист
— 223 —
транспорт аутомобилима једног батаљона гарде од Лондона до Назнпоз-а.
За овај маневар било је потребно 286 аутомобила и 28 колских трапова (сћаз5јо). Били су подељени у 7 секција. У првој је било 12 аутомобила који су преносили штаб и извидницу, четири секције за овом, састављене из 66 аутомобила, превозиле су по једну чету, а последње две секције пренеле су ратни прибор и одред митраљеза.
Било је у Лондону три зборна места: Велингтонова касарна, Вјаскетаг5 и касарна Сћејзеа. Пут од 54 енглеске миље учињен је брзином од 20 миља на сат (просечно 32 километра). Чим је батаљон приспео одмах се ставио у бојни поредак. Пошто је свршен маневар све је љуство заузело своје место у колима и извршена је дислокација: За прву секцију у Велингтонову касарну за другу: у Гомег Јадекћат и за трећу у Стоудоп у околини Лондона
Било је врло мало несрећних случајева путем:
·" неколико је пневматика попрскало, неколико делова
трансмисије поломљено. Људи су са оштећаних кола без прекида вожње сишли и попели се у помоћна кола за такве случајеве предвиђена у свакој секцији.
Ј
Железница на једној шини. Нашим је читаоцима познато да је [ош Вгеппац конструисао железницу којој је потребна само једна једина шина. Зато свака кола морају имати „Гироскоп“ две велике чигре које се врте око вертикалне осе, те по особини слободних осовина чигре теже да одрже правац осе потпуно вертикално, |
Саграђен је био и модел у размери 1:20 и вршени су покушаји који као да су дали добре резултате.
Међутим као да неће доћи до примене те нове железнице. Јер чигра доиста тежи да задржи и своју раван вртења па са њом и правац своје обртне слободне осе али то бива само с извесном снагом. Зато је чигра подесна да ослаби дејство интермитентних сила, сила које с времена на време мењају смисао. Зато се с успехом и примењују на лађама, да се ослаби колебање услед таласа (5ећискова чигра). Али за поништење сила које непрестано дејствују у једном смислу чигра није употребљива. Као што је познато, игерија кретања чигре врло је компликована. Проблем чак ни данас није потпуно решен, нарочито за случај да је чигра несиметричног облика (Види: Тћеопе дез Ктејзеј оде Кјет-а и А Зотепејд-а где је то питање и строго научно и популарно расправљено). Али већ су довољни и експерименти с обичном дечијом чигром ла да са уверимо о једном важном факту. На име: кад чигру померимо силом из првобивног положаја, она онда тежи да задржи нов положај и противи се покушају да се поврати у првобитан положај
| Потребна је дакле нарочита снага, да се оса поврати у првобитан положај. Чигра којом се деца играју још ће се понекад и сама исправити после полегања али је ту ипак дејствовала сила — трење на врху чигре који на земљу належе. Па како железнички воз услед центрифугалне силе при кретању кроз кривине може заузети мало кос положај, то ће моћи и гироскоп тежити да тај положај задржи те кад воз наиђе и у праву онда неће моћи сам | собом да се поврати у првобитан положај. Морала би се дакле за то употребити нарочита снага, што | само по себи значи искључење гироскопа из фун' кције.
Према свему као да је погрешан принцип конструкције ове железнице и да неће моћи доћи у | практичну примену.
Ј.
| Несиметрично подупирање наставака шина. Код слободних — неподупртих —- наставака прагови око наставака су симетрично положени. При прелазу точкова много веће напрезање трпи онај део шине на који најпре наилази точак, но онај крај шине на који ће тек наићи. Кроз кратко време крајеви настављених шина добију сталну деформацију и други крај остане нижи но први и услед тога спадају точкови с једне на другу. При том паду точак не захвата крај суседне шине већ се додир при обичним брзинама вожње, преноси на | даљину 4 см. од краја.
Г. Вапсћага инжењер за одржавање пруге на северној француској железници доноси у „Кеуце сепегаје Чез сћепип де Тег“ у јануарској свесци резултате својих истраживања, која је вршио зарад поправке ових недостатака на наставцима шина. При томе је ингениозно задржао непромењене све елементе из којих је наставак састављен да би поправка стала што јефтиније,
Идеја на коју је сасвим природно наишао у
томе је, да се виши напрегнути крај шине скрати а мањи продужи тако како ће им деформација бити истовогтна, другим речима, да се прагови око наставака поставе несиметрично. Ако означимо са а дужину дужег краја а са в дужину краћег, онда размеру ва треба одредити експерименталним путем.
Да би одредио та повијања крајева, писац је употребио апарат који их сам бележи на једном добошу. Сатни механизам с регулатором окреће тај · добош. Деформације се добијају у претераној размери помоћу разнокраке полуге облика ]. чији је | прекрет на сталном гвозденом стожеру. Стожер је утврђен у доњи строј пруге.
Сем тога писац обраћа пажњу на то какојтреба вршити експерименте, па да буду резултати употребљиви. Он најзад саопштава таблице графи-