Српски технички лист

БРОЈ 27. У Београду недеља 5. Јула 1909. год. ГОД. ХК.

СРПСНИ

ТЕХНИЧКИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

САДРЖАЈ: + М. Ј. Валента, Инспектор железница стр. 217 — Инжењерска студија као припрема за вишу управу (наставак) од Ј. стр 218 — Калдрма у Београду извод из брошуре В. Н. Вуловића „Општински зајам од 60 милиона динара“ стр. 221 (наставиће се) — Књижевност од Ј. стр. 222 — Белешке: Маневарско транспортовање трупа аутомобилима

између Лондона и Назбпрз-а од Ј. стр. 222 — Железница на једној шини од Ј. стр, 228 — Несиметрично подупирање наставака шина од Ј. Вести: Личне Вести, Грађевинарске Вести стр. 224 —

=== у

МИХАЈИЛО Ј. ВАЛЕНТА

Инспектор железница

У прошлом броју саспштили смо нашим читаоцима тужну вест, о смрти нашег доброг друга Михајила Валенте. Вест, која је, и ако није ненадно дошла, морала нас све другове његове коснути срца, Јер се смрћу његовом угасио један живот пун енергије, пун рада, пун студија, живот каквих мало има у Србији не само међу техничарима, већ и међу људима других струка. Поред породице покојног Валенте и његових личних пријатеља за њим има да зажали цео технички сталеж у Србији, јер ће Валентина смрт оставити непопуњено једно видно место за дуго време.

Михајило Валента је био син познатог београдског лекара пок. Др. Јована Валенте, човека, који је сав свој век провео у непрекидном раду и студији, који је појимао своју свету дужност и увек је истицао на првом месту као воДиљу при свом тешком раду. Имајући од своје ране младости непрестано пред очима узорити пример свога оца, Михајило јеи сам, још као дечак, сав свој живот испуњавао радом. Он је био заволео ботанику и ботанизирајући пропешачио је готово целу Србију. Имао је потпун хербаријум и познавао је биљке у Србији као ретко који професор Ботанике-

По свршеној матури у београдској реалци 1878 године (то је била друга генерација матураната) Миша је прешао на технички факултет наше Велике Школе. Али како је у то доба наставнички персонал техничког факултета био врло непотпун — имали смо за цело инжењерство једног јединог наставника а за архитектуру и машинство ни једног -—— отац га пошље у Немачку да Миша продужи студије. Студирао је у Минхену и ту је стекао одличну инжењерску спрему. Као ђак Минхенске Технике добио је награду за најбоље израђен темат из железничарства: „о трошењу шина:“ Тај је рад штампан у првим годинама