Српски технички лист

— 218 —

излажења у нашем „Техничком Листу“ — Вративши се из Немачке положио је овде инжењерски испит и постао инжењер.

Као инжењер прешао је готово целу Србију. Свуда где год је био одликовао се тиме што је био добар конструктер, одличан геодета и хидротехничар. А као најбољу одлику сматрамо да треба нарочито истаћи савестност. Од већих радова да поменемо само његов рад на претходним студијама за исушивање Мачве, његове радове у округу Пожаревачком и по пограничним окрузима где је трасирао многе друмове.

Валента је сем тога био и хонорарни професор Универзитета где је предавао Енциклопедију инжењерства и састављање предрачуна, техничку администрацију и руковођење грађења. Био је шеф дивизије при изради катастра.

До последњег часа свог живота пратио је брижљиво науку. А за то је располагао поред темељног припремног знања још и знањем многих језика. Пореклом Чех, по оцу, знао је чешки и немачки а затим је научио говорити: француски, италијански, енглески и руски.

Располажући богатом библиотеком својом и свога оца Валента је свестрано образован човек каквих мало има и по другим земљама.

Пок, Валента је од почетка делања нашег Удружења био један од најревноснијих чланова и редовни сарадник Срп. Техничког Листа. Године 1906-7 као потпредседник Удружења био је власник нашега Листа и интересовао се о раду Удружења и на болесничкој постељи. Када је 1907 год. лежао далеко у туђини, под ножем операторовим сетио се својих колега сакупљених на Главном Скупу, и поздрављајући их, дирљиво их молио да му сви заједнички пишу и из-, весте о раду Удружења. Његову жељу колеге су испуниле шаљући му поздрав из Београда и са пруге Ноготин— Зајечар, на којој је ону то време био шеф секције.

Зато нас ближе другове његове боли срце за губитком нашег доброг друга а мислим да нећу погрешити ако тврдим да за Мишом жали сваки, који је имао срећу да дође с њим у додир. Држава Српска губиу Миши вредног, паметног и савесног посленика, наше Удружење губи једног вредног свог члана, а породица му остаје неутешна. Она га је, заједно са нами, гледала већ скоро две године, како постепено чезне од неизлечиве тешке болести, коју је он ипак стојички сносио,

Бог да га прости! Светао му спомен међу нами!

Ј.

; броју виших административних чиновника уИнжењерска студија као припрема за Ки одговарајући 655 академски веран вишу управу, ваних људи који су студирали у духу техничког напретка, који су за време свог школовања били другови по струци садашњим (свршетак) инжењерима,

Сем тога држим ми бисмо требали ово

Ја мислим дакле, да није довољно да ми | важно питање, говорећи цео проблем којим наш подмладак тако спремамо да већи број |се занимамо, и друкчије схватити. Не бисмо инжењера ускоро увиди И већи круг интере- требали да говоримо једино О интересима са и да се опширније бави питањима савре- | инжењерског сталежа. Не треба упоређивати мене културе. Ја шта више мислим, да ће се | само правнике и техничаре. Као што смо већ тиме уздићи релативно само незнатна важ- | из досадашњег могли увидети, овде у главност технике и техничара. А изједначење·0о- | ном није питање ни о техничарском позиву вих са академичарима правне струке овим се | ни о правничком. Питање је о нарочитој врникако не може постићи. Изједначење се мо- | сти чиновника више администрације. Главно же постићи само тако ако би сеу великом | је управо питање: На који начин треба у ХХ

(Од професора Ега2-Сћато епћикд-а).