Српски технички лист

— 255 —

даних мостова и вијадукта у француској, Енглеској Холандији и Италији. Од француских мостова нарочита је пажња обраћена на париске мостове, од којих је изнето њих 11 на броју.

Од нових мостова нарочита је пажња обраћена опису орлеанског, луксембуршког и моста у Плауену у Саксонској. Овај последњи, као што је познато, има свод са до сада највећим распоном од 90 метара.

При извођењу ових мостова новијих вођено је рачуна о свему што је до сада за рационалну израду зиданих мостова искуством и теоријом стечено.

За овим долази опис конструкција сводова са зглобовима. Код ове партије гнарочито вреди проч тати мишљење професора Ритера и инжењера Елстра, које су дали при оцени пројекта за бетонски мост у Женеви,

На завршетку овог трећег одељка изнета је конструкција и прорачун скела за свођење, као и справе за попуштање ових скела по довршењу свођења.

Код скела пада у очи подела њихова по 06лику свода, док се иначе — као што је познатоделе оне по самој својој конструкцији како по систему тако и по начину подупирања свежњева у две или у више тачака.

Најпосле, у додатку саопштени су прописи француског министарства пољопривреде од 15-У|1897, који се односе на рачунање водојажа, и познати пруски прописи од 21-У-1907 за рачунање и израду конструкција од армираног бетона објашњени примерима.

Као што се из овог кратког излагања садржине ове књиге види, писац је претресао готово сва она питања, која се инжењеру при пројектовању и извођењу поменутих зиданих објеката намећу. С тога ми ово дело можемо најтоплије препо-

ручити, нарочито млађим колегама инжењерима. којима ће студија овог дела због великог броја примера бити у многоме олакшана и корисна.

Д. С.

БЕЛЕШКЕ.

Канал кроз Скотску. Познато је да Скотску просеца на њеном најужем делу од Грангемута до Глазгова један канал, плован само за лакше лађе. Како „Еполпееппо“ јавља сад се помишља на извођење једног новог канала, који ће нешто север није бити а везиваће западни кут Ешћ ог Копћа са Сшде-ом. Исти ће бити око 11.м. дубок. Пред-

виђањем нове станице за енглеску флоту у Козић-у на Ешћ ој Копћ-у узет је у пројекат и овај канал као најкраћа веза са Атланским океаном. Земљиште на коме ће се овај канал извршити „улаљено је на 16. км. од великог и дубоког језера „Виппеп“ и необично је повољно за тај циљ. На томе месту тре-

ба просећи један брежуљак од једва 80 м. висине. Овај усек треба да буде доста дубо« али не и много широк, јер се у позадини налази чврста стена. Јаруга „Готопа“ (7 м. над морском површином је највиша тачкаима површину 700 км= а служиће као неисцрпан резервоар воде. Уставеју Остенду и Вестенду имаћедужину око 300 м. а ширину до 38 м. Предвиђени трошкови износе 4.000000 фр. али су према

користима које ће се добити несразмерно мали. Целокупна дужина канала изнеће 64. км.

2.4.6Ј.А.У. РМ.

Нови срески пут, Указом Њ. В. Краља од 93 јула оглашен је за срески-пут који ће се сагра-

градити од срес. пута Г. Милановац—Пожега код Бершића па преко Срезојеваца и Гор. Горевнице до везе са окружним путем Чачак—Сувобор—Ваљево.

Набавка гвоздених мостова. Железничка Дирекција расписала је лицитацију за 1. септембар ове год. за набавку гвоздених мостова за нове прупе чин то:

[. 16, 100 тона разних гвоздених мостова за П секцију уске пруге Параћин — Зајечар.

Џ. — 34,600 тона разних гвоздених мостова за ЈМ секцију уске пруге Крушевац— Ужице.

Рок лиферовања 1. април 1910. год.

Кауција 16000 дин.

Лиферант се ослобађа царине и споредних царинских такса.

Ближа обавештења у Управи за Грађење.

Оправка зграде Београдске царинарнице на Сави, уступљена је у извршење Нешку Ђорђевићу, предузимачу из Београда за 1019, дин, ниже од предрачунске суме за 109,83 дин,

Оправка Жандармериске касарне у Југовићевој ул. у Београду уступљено је у извршење Јовану Крстићу, предузимачу из Београда за 699,00 дин., ниже од предрачунске цене за 300,91 дин.

Оправка Завода за глуво-нему децу у Београду уступљена је у извршење Драгутину Ђикићу, предузимачу из Београда за 855,00 дин. ниже од предрачунске цене за 66,62 дин.