Српски технички лист

— 259 —

8. 1. с једног хектара. На вишој земљодељској школи у Бечу чињена су у том циљу посматрања помоћу којих је одређена максимална дневна висина кише лети од 96 шт. т.ј. да лети падне на хектар 9б60т» Ако претпоставимо земљиште осредње тежине и да летње испаравање износи 60%, и да по површини не отече никаква вода, онда мора дренажа да одведе 409) који су усанули у земљиште т.ј. 3843 Пошто лети сувишна влага шкоди растињу, потребно је да се овај максимум одведе најдаље за недељу дана; према томе отиче за 1 секунад 0,63 у. |. с једног хектара. С пролећа кад превлађују трајне кише, треба рачунати максималну висину талога око 10дтт. Пошто испаравање у пролетњим месецима износи просечно 25%,, то онда понире у земљу 750т" на један хектар. С пролећа је влага потробна и тад је рационално да се дренажа удеси тако да цео талог који падне за месец дана, буде одведен за 14 дана, одакле 0,62 |. ;с једног хектара Према томе и с пролећа и лети треба одвести дренажом око 0,65, 5. 1. с једног хестара. Утсеп је израчунао 0,88, 5. 1. Нет/е Марпоп 0,575. 1. с једног хектара. Уопште може се ценити да је у равном земљишту са осредње пропустљивим слојевима отицање воде 0,65. 5. 1. с пропустљивим слојевима 0,85.5 1 а код врло пропустљивог земљишта 1 5.1. за ческе прилике и земљишта средње растреситости обично се рачуна с већом сигуношћу и узима 'се отицање 0,8. 5 1. на хеклар као основица за даља испитивања. Како упливише дренажа на подземну воду може се испитати или рачуном или се могу сондаже преставити графички. У слици 1. престављен је пресек мочарног земњишта управан на правац дренаже и у њему ниво подземне воде и дренажне цеви Ги 2.

Посматрајмо само један ров означен са 1 ито у почетку његова дејства:

У дренажне цеви на дну рова продире вода на саставима цеви, где је фуга која постаје усљед рапавости чеоних површина цеви. Најпре продире вода непосредно над саставцима а поступно и поиздаље. Ова вода поиздаље успорава свој ток услед отпора земље док најзад у извесној даљини приток воде потпуно престаје. При том површина подземне воде заузима одређен пад који је обележен кривом

линијом, која код појединачног дрена додирује првобитну површину воде и има над самом цеви уп-

равну тангенту. Положај ове кривине (зване депресона кривина) одређен је отпором земљишта. Уколико је отпор већи, утолико је крива стрменија. Сваки састав цеви ствара у земљи по једну затворену витоперну површину воде, којој је ротационој површини врх сама спојница цеви. Попречни пресек ове витоперне површине је или круг или

елипса а изводнице су јој депресионе криве. Ове криве линије одређују границе од које корисно дејствује дренажа.

У земљишту једнолике једрине може се облик депресионе кривине рачунски одредити општом еквацијом, која вреди за отицање подземне воде Ова је једначина изведена у истом листу на стр. 155 од прошле године, и представља параболу.

Зи раје. 2 У те кф Х за

Кординатне осе Хи У у том случају пролазе кроз врх витоперне површине, кроз један саставак цеви; х и у су координате ма које тачке криве линије; Ф коефицијенат једрине земље, ћ висина по дзе мне воде над цеви за дренажу, а к изражава размеру између пада депресионе кривине и брзине тока подземне воде за одговарајућу количину ду шз

У сл. 1 престављен је случај, који наступа у равном мочарном земљишту кад се положи неколико дренова паралелно међу собом у подесном размаку. Поједине криве депресионе линије; пресецају се у тачкама, које кад спојимо линијом, добијамо снижену поршину подземне воде услед тога што су влакна воде непрекидна, површина подземне воде не гради оштру ивицу на стицају суседних депресионих површина него се некако заокругљује и то тим више уколико се јавља непропустљивије земљиште. Тако да депресионе криве, које омеђавају површину подземне воде, тангирају стварну снижену површину и осу кроз средину спојнице дрена. Појављује се према томе да је стварно снижење понекад веће него ли теоријско.