Српски технички лист

— 260 —

У земљишту сталне једрине размак појединих грана дренаже дат је пречником граничног круга депресионог конуса у спуштеној површини подземне воде. Уколико то спу:тање нивоа треба да буде веће, тим морају блти или гране дренаже наближе или морају се дренови спустити у дубље ровове

Пошто при пројектовању и извршењу дренажних построја о положају збирних дренова (колектора) или о методи дренаже одлучује у главном нагиб земљишта, то је јасно, да је у равном терену · потпуно свеједно, како ће се поједине гране дренаже провести само ако је при највећој процеђеној површини била потребна најмања дужина дренаже.

При одвођењу подземне воде из земљишта појављују се разне хемијске и механичке промене врло важне за развитак 'биљака. Услед сталног отицања воде стварају се у земљишту мали канали, који се разграњавају у невидљиве поре и стичу ка дренажи. Ове се пукотине поступно шире на обе стране око дренаже и гранају, чему нарочито помаже мраз. Влага земље нараста по обиму од мраза, па како растресена земља којом је насут јарак не даје јака отпора, то се испарења земљина (задах земље шири међу двама суседним дреновима у правцу ка рововима. У пролеће кад престане мраз, она се не враћа више у свој првобитан положај, услед чега се стварају у земљи многе пукотине које чине да буде земља растресита; олакшава се брже отицање подземне воде и приступ ваздуха у земљу, повећава се оксидација и повећава топлота као и моћ примања ваздуха која у пољу не треба да се снизи испод 109. Заједно с ваздухом продиреу земљиште и топла кишница, која доноси собом различан гној (ђубре) и материје важне за развитак биља.

Пошто се дренирана земљишта с пролећа раније просуше, могу се и раније почети и земљодел ски послови на њима и тиме продужити доба вегетације. Најзад дренажом земљишта одстрањују се с поља разни корови (некорисно биље) а из ливада отровне траве.

Код тешких земаља које су јако мочарне потребно је положити канале за дренажу дубоко и наблизу да би се постигао жељени успех.

Код нагнутог земљишта где слојевитост земљишта и пад подземне воде потпомаже рад дренаже, настају прилике понекад сасвим друкчије но што су описане и изискују употребу једног од ових начина дренаже те да буде корисна:

а) или дуж пада

в) „ попречно ка паду

г) укосо или диагонално.

Код подужне дренаже пројектују се поједини канали управно на изохипсе, дакле по највећем паду при чему је колектор у најмањем паду. Код попречне дренаже је обрнуто дренаже за прикупљање воде. леже у најмањем а колектори, одводни

| колико износи

| новном ' маку 2ђ једно од друге, колико износи мала оса

канали, у највећем паду. По трећем начину секу под косим углом слојеве и једни и други. Код нагнутог земљиште где површина подзем-

| не воде није у паду земљишта повећава се дејство

депресије противно паду а смањује се у правцу пада. У том случају конус одводњавања свсјом основичком кривином досеже даље у супротном правцу но у правцу пада. Услед тога се у земљи једнаке једрине јавља као основица одводног конуса елипса. Главна оса елипсе лежи у правцу највећег пада а жижа јој је подножна тачка темена конусовог на равни елипсе; т. ј. на равни спуштене површине подземне воде.

Ако су канали положени у правцу највећег пада, онда у земљишту које је скроз једнолико, појединим саставницама одговара по један конус с оселипсом, а поједини канали стоје у раз-

елипсе

Код попречне дренаже где су поједини канали што прикупљају воду управно положени на највећи пад, налазе се поједини канали у размаку 2а колико износи велика оса елипсе.

Кад упоредимо дејство двају једнаких каналских дужина положених по методи подужној и чеоној видимо, да чеони канал (сл. 2.) процеђује већу површину него ли подужини т,ј. површина ејоћ + депреспона елипса већа је него површина ађса ++ депресиона елипса,

У равном земљишту где је правилна површина подземне воде у миру, могућг је проверити дејство двају суседних канала удаљених међу собом пречник основног круга депресио-

ног конуса. Из механичког строја дотичног земљишта може се судити о размаку канала на другом

| земљишту чији се механички склоп и стање подземне

воде унапред испита, На земљишту под нагибом односи су много сложенији, јер се тиче изналажења дужина главних оса депресионих елипса,

Културни инжењер Мерл потрудио се „да олакша рачун који је за то потребан и да унесе резултате у згодну форму, тако, да би се могли применити и у пракси, Ради занимљивости изложићемо овде извод из његове теорије.

Мерл је зарад упрошћавања узео да су депресионе криве за праву и нагиб њихов ка паду и против пада према хоризонту све сталне и изводи једначине, из којих се могу израчунати површински делови обеју оса кад се зна пад и дубина подземне воде.

У сл. 3. нацртан је пресек земљишта по највећем паду. Нека је релативан пад земљишта 1(ре. Релативан пад подземне воде ка дрену нека је 21 а дубина канала под водом ћ.

б 5п(Е— о)

Пошто Је ћ 9 (8 + 6)