Српски технички лист

— 263 —

чун, коме се и онај најпростији дунђерин може насмејати (као што јето овде било) ви се питате:; сме ли ово да буде и да ли је то инжењер радиор

Сам план је скорашњег датума, али носи сва несавремено техничка обележја и толико недостатака и грешака, како у плану тако још у већој мери у предрачуну, да је просто невероватно, да може бити и мањег објекта и више грешака.

Као што поменух објекат је прост и један згодан вертикалан пресек био би довољан за рад. Међутим, овде не само што тај пресек није узет на згодном месту, већ у њему видимо и неких суфицита т.ј. видимо лукове на местима, где према положају зидне масе ни у ком случају не могу да постоје, а и у основи приземља испусте за њих не видимо. Мсто тако уцртани су на средњем зиду прозори о којима предрачун ништа не говори. Даље, у основи темеља налазимо зидове од ломљеног камена од 0,45м. и то на дужини од 33.80 м са свега једним преградним зидом на средини, међутим, зна се, да дебљина зидова од ломљеног камена не треба да буде мања од 050м.

Ако би пак покушали, да конструишемо кров из састојака, који су нам предрачуном дати (јер је кров рачунат по кубатури грађе а не по квадратури хоризонталне површине), залуд би нам био труд, јер то не би никад постигли. Од 26 комада стубова, који су неминовно потребни ради одржавања крова, и то је констатовано од стране г. надзорног инжењера, предрачуном су предвиђени свега 14 ком. На згради, која износи у обиму 100.80м. предвиђено је предрачуном свега 81М. венчаницаи населница. Врло је занимљиво, да за један део главне зграде, који иде ка споредној згради нужнику, није предвиђена никаква кровна конструкција „Најзаг, преко свега овога долазе као најинтересантнији нужници т. 3. „Ватер-клосет“ са подгревањем. О њима има тек министарство да да накнадних детаља и објашњења, пошто план и предрачун толико нејасно говоре о њима, да их је апсолутно немогуће по њима градити.

Рекох у почетку, да има много несавремености. У потврду тога навешћу само једно. Кров је на назитку са испуштеном стрејом од 1м. Наоколо се стреја опшива у ширини 1.30 м, црним гвозденим лимом минијумом обојеним Од истог су материј ла и одводне цеви. Јасно је, дакле, да ће таква једна зграда изгледати колико смешна и глупа због оног дречећег црвенила, толико више несавремена, јер је црни лим изашао из употребе одавно и код грађевина приватних лица, ао државним грађевинама и да не говоримо.

Но да преко свега тога пређемо и да кажемо, да се то све да у току рада исправити, па да пређемо на саму подесност објекта за сврху којој је намењен Изгледа ми да се о томе у нас најма-

ње води рачуна. Ја верујем да је овај тип павиљона или узет са стране или рађен без обзира на потребу и на наше прилике. Такви павиљони служе за изолисање заразних болести, док они код нас морају (зато што су јефтинији) замењивати праве болнице где ће под једним кровом, шта више ирема распореду у овом павиљону и једној сали, лежати и туберкулозом и тифусом заражен и свих могућих врсти болести. Да ли је у опште рационално да један павиљон који мора служити као формална болница за све врсте болести има свега две сале. Још ако узмемо да су те две сале свака по 466;90 м“ онда можемо мислити какве то пећи треба да буду па да зими одржите температуру која је за болеснике потребна. Узмите још да неготински пук нема више зими од 3—4 болесника просечно, онда је јасно шта значи такав распоред и да ли објект одговара сврхи за коју је.

Не треба губита времена и оклевати већ одмах приступити корекцији, направити згодан рас поред у договору са лекарима или у опште изменити цео тип и узети нешто згодније, смишљеније и пажљивије израђено.

21/7 909. год. Неготин Бор. Лазаревић

студент инжењерства

КЊИЖЕВНОСТ.

Е!идез зиг ]е5 ропћв еп регте гетагдцабјез рак Твиг десогаНоп апфетеихв аџ ХЈХ чјесје. раг Е. де Папет ргојеззешт 4' атсћиесште а Гесоје ројукесћиаце (40, [1907 р. 277; Ш1. 1908. Рапз СћЋ. Вегапсег, ед еш5).

Први и најбољи ученици Римљана у грађењу зиданих мостова били су несумњиво французи; али је ученик далеко надмашио свога учитеља, што је и главни услов прогреса, јер је он тако једино и могућ.

У грађењу зиданих мостова у Француској нарочито се истиче ХУШ. век и то како по броју подигнутих објеката у поређењу са ранијим вековима тако и по њиховој конструкцији у погледу стабилности и карактеру архитектуре. За ово највећа заслуга припада славном инжењеру француском из ХУШ века Јеап-Кодојрће Регоппеђ-у његовим сарадницима и многобројним уче ницима.

О овим објектима има у техничкој литератури описа, но они се односе већином само на поједине мостове, па и то је или недовољно или нетачно, јер су моги пројекти доцније, при извођењу, мењани више или мање, о чему у техничкој лите ратури није остало трага.

Описати ове монументалне грађевине и тои ако не све, а оно бар карактеристичније, које се у