Српски технички лист

БРОЈ 33.

У Београду Недеља 16. Августа 1909 год.

ГОД. ХХ.

СРПОНИ

ТЕХНИЧКИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

САДРЖАЈ: Предлози за патосање улица каменом. Д. С. —(265)— Неколико мисли о дренажама, од Рг Емануела Хлинке, с ческог превео Ј. Стефановић (свршетак) —(267)— Суви елементи, од П. Дезиреа инжењера. —(268)– Путеви без прашине. — Ћ. (270)— Моторна снага у Пољопривреди — С. (271). — Вести. (272)

Предлози за патосање улица каменом.

У свакој варошкој општини један од највећих издатака чини грађење и одржавање уличне калдрме. Ови издаци су у толико осетнији, што се улажу у предмет, који собом непосредно не доноси интерес у новцу на тај капитал. Истина је да се он исплаћује многоструко посредним путем, као: повећањем саобраћаја, побољшањем хигијенских прилика и т. д., но то не улази у финансијски биланс општине, па је с тога тај издатак увек један велики терет за општинску касу. Зато се све општинске управе старају да калдрмом задовоље све оне захтеве, који се од добре уличне калдрме траже, а да се тиме општински буџет ипак што мање оптерети. _

Како је и у београдској општини питање о модерном калдрмисању улица на дневном реду, то ће бити свакако само од користи ако се чују и предлози, који се на западу сада износе у погледу на патосање улица каменом. Калдрма се квари из више узрока, а у главном због рђавог материјала за њу употребљеног, због рђаве израде и због слабе подлоге на којој она лежи. Добра израда калдрме долази на прво место као захтев, па ма и камен не био најбоље врсте. Зато се на израду највећа пажња и обраћа.

Камен се — као што је познато — ставља на подлогу од материјала, који воду пропушта. Осим тога, да би вода са површине што мање пролазила до постеље калдрме, калдрма у попречном профилу није хоризонтална но је на средини својој највише издигнута, те

се атмосферска вода слива од те средине на обе стране у олуке крај пешачких стаза тротоара. Али је и ово обично недовољно, те се по постељи калдрме полаже један слој бетона (15 — 20 см. дебљине), те он, спречавајући пролаз води до постеље, јоши као једноставна плоча прима притиске од точкова и расподељује их на већу површину постеље тако, да она може бити и слабије моћи ношења, па ипак да се калдрма не деформише или да те промене буду минималне. Калдрмисање са оваквом бетонском подлогом показало се да има и својих незгода. У варошима је потребно често отварање калдрме за извршење водовода, канализације или за полагање других каквих спроводника, и за њихове оправке и преправке и т. д. При овом отварању калдрме мора се на томе месту разорити бетонска подлога, а по довршетку посла мора се ископани бетон заменити новим, што је не само скупо, већ се и саобраћају чине сметње тиме, што калдрма мора дотле стајати разваљена, док се овај нови бетон не стврдне; У улицама са живим саобраћајем ово је од велике важности.

Да се избегну ове незгоде Аппајез Аез Ттамаих риђис5 де Вејтаце. доносе један предлог од Ејсћага еедег-а по коме место једне једноставне плоче треба узети мање, обично квадратне површине, полажући их на постељу просто једну уз другу. Отварање калдрме се онда лако врши, јер треба само, пошто се камен дигне, уклонити потребан број ових плоча, па по свршетку посла опет их на своје место ставити и калдрму затворити.

Одржавање овакве калдрме је јевтино,