Српски технички лист

— 287 —

ако ли је то ума или супстанције сиромашне у угљеној киселини, онда се топи са 5 грама содног карбоната и продужује се као у анализи цемента.

Да би на"равили нормалан перманганат, направи се раствор узимајући 6 грама ове соли на 1 литар воде; ово оставити да стоји неколико дана пре почетка овога рада.

Измерити 0.565 грама калцита у прашку у један суд од 400 см“ додати 100 см> воде и 100 см. хлороводоничне киселине (1:1) кувати лагано док се сва угљена киселина не истера: када је растварање потпуно довршено, направити алкалну течност са амонијаком и додати ма'о по мало 20 см“ засићеног куваног раствора амонијачног оксалата; продужитн кључање 5 минута; оставити да стоји, процедити, опрати, пустити да талог прође у први рецијенат: расгворити у разблаженој сумпорној киселини па се долази до перманганата као и за креч

Ова растварања треба обнављати од прилике сваке две седмице Ако се она не употребљују сваки дан, добро је да се :аствори потребна количина чврсте соли што брже.

Концентрација раствора је оваква: фосфат хидродизички, 1 грам соли на 10 см“ воде баријум хлорид, 1 грам на 10 см“ воде оксалат амонијака 1 грам за 24 см" воде.

Г. Ватте мисли да би било врло корисно предузети слична испитивања, и у Француској; могло би се радити на сличан начин: нпр. послати један исти углед цемента разним хемичарима и тражити им да пошаљу, са својим резултатима, одговоре на постављена питања.

Г. Кегеј мисли да ће се моћи поступити по предлогу г. Вате-а, чинећи упоредне пробе, којима ће се употрибљивати не само резултати, које сваки хемичар буде добио по методама, које створно употребљава, већ и резултати који се, после довољног вежбања нађу, радећи по нормалној и општој американској методи која је сад описана. Видеће се дакле да :и има знатних разлика између резултата добивених по овој и истој методи а у разним лабораторијама. Како је ова метода резултат великог броја испитивања, то заслужује да се узме у обзир и треба гледати да се што је могуће више искористи јед'ом већ готово дело. Како је свака прецизна метода и јако дугачка, г. Бегеј мисли да би требало утврдити две методе: једну, средње прецизности, за обичне текуће пробе и другу, са великом прецизношћу, за случај где је потребно имати апсолутно тачне резултате.

(бете Стуц) #6.

БЕЛЕШКЕ

Једно ново вештачко дрво. До сада познати начини за справљање вештачког дрвета имају већином ту рђаву страну, што захтевају врло јаке пресе и што тада дају један продукт који са струк-

| туром природног дрвета нема више много шта за-

једничко. Овај нови начин напротив показује то преимућство што и без примене великог притиска даје један продукт, који има све особине природног дрвета, а при томе није у ствари тврђе те се дакле као и природно може обрађивати.

Овај нови продукт састоји се у главном из смесе дрвених влакана, која се пошто су пре тога на познати начин са алкалним средствима прерађена и више мање убељена, у истом правцу полажу, а по том помоћу казеина слепе и замешају у више мање дебелим слојевима са једном кашом, која се састоји од струготина дрвета и казеина. Такав добивен продукт је довољно пластичан те се може калупити непосредно или под притиском.

Тај продукт добија се на следећи начин; влакна ма од кога биља добивена, слажу се по дужини у један суд у коме се излажу преради са јаким раствором калиум хидрата а по томе се више или мање беле.

Тако прерађена влакна проводе се тада између извесног броја ваљака, а ради раздвајања и опружања, па се онда импрегнирају са каквим спојним средством нпр. казеин-амонијачним раствором арабљанском гумом или каучуком.

Плоча добивена од тако залепљених влакана, меће се после сушења у извесан број хоризонталних слојева, између којих опет долази каша, која сеу ствари састоји из смесе казеина и ситно млевених струготина дрвета Ова каша прави се кад се помеша 100 делова (по тежини) просејаног дргеног брашна са 33 дела казеина, који је при слабом загревању растворен у амонијаку томе се још дода 8 делова ланеног уља и 4 дела смоле која је такође растворена у амонијаку или се као сув прах помеша са ланеним уљем. Ова влакна, везана и залепљена са овим спојним срествима у слојевима, могу се произвољно калупити са и без притиска. Влакна и спојна срества могу се, где се то жели, по вољи и бојадисати.

И док су по досадашњим начинима направљене вештачке дрвене масе биле знатно тврђе од природног дрвета, што долази од притиска потребног за добијање једне сложене масе, овим начином где влакна леже по дужини, добија се једна сложена маса без притиска, откуда долазе и остале особине

сличне особинама природног дрвета.

ЕВЕ БЕ,