Српски технички лист
— 278 —
Од овога општега приреза одваја се одмах
при купљењу истог по један динар и десет од
сто (дакле половина) и шаље Управи Фондова образујући засебан „фонд за грађење и одржавање државних путова“ из кога се-фонда граде и одржавају само државни путови. Новац овога фонда може се трошити само на грађење и одржавање државних путова и то само и једино по нарочитом решењу Министра Грађевина,
Сав остали прикупљени новац овога приреза предаје се на. чување до употребе дотичним ок“ ружним благајнима, које ће га засебно по:књигама водити и издавати по одобрењу Министра Грађевина само за грађење и одржавање окружних путова.
Претекли новац на концу сваке године код појединих окружних благајни шаље се на приплод Управи Фондова. Од овога новца образује се фонд за грађење и одржавање путова у дотичном округу.
Ови фондови могу се употребити само на грађење и одржавање окружних путова у д-тичном округу „по решењу окружнога одбора и одобрењу Министра Грађевина.
Ако део овога општега приреза за грађење и
одржавање окружних путова у појединим окрузи-.
ма у извесној години не буде довољан, то у појединим окрузима може окружна скупштина. предложити, да се у дотичној години установи потребан допуњујући прирез, подносећи уз исти предлог и суму свих окружних приреза у тој години, Овај допуњујући прирез до 5%, од непосредне порезе одобрава Министар Финансија на предлог Минисра Грађевина а преко овога Државни Савет на предлог Министра Грађевина и Финансија.
Члан 16.
Прирез који се по чл. 15. овога закона купи за град Београда по одбитку сума које иду у фонд за грађење и одржавање путова, одваја се засебно и одмах предаје Управи Фондова образујући „фонд за грађење и одржавање путова општине града Београда.“ Новац овога фонда може се трошити само за грађење и одржавање путова у рејону и атару општине града Београда и то на предлог општинског одбора а по нарочитом одобрењу Министра] Грађевина.
Који ће се путови у самом рејону и атару општине града Београда и којим редом о трошку овога фонда градити и одржавати решава коначно Министар Грађевина.
Лични рад на грађењу и одржавању путова општине града Београда не постоји,
(наставиће се)
Са геолошке екскурзије техничара“
Концем школске године приредио је Г. Дим
| Антула х. проф. Геологије на Техничком факултету
са својим слушаоцима једну кратку али вредну екскурзију до Сењског рудника. У Ћуприји имали смо. прећи са нишког, на, специјалан сењски воз, Возећи се, кроз романтичну раваничку клисуру, једном
пругом колосека 0.76м. која је још пре доста вре-
мена саграђена за сразмерно мали саобраћај— пре-
· ма ондашњој експлоатацији Сењског рудника — нис"мо имала видети никаквих интересангнијих објеката
и вештачких радова. Цела пруга, сем својих вели-
'ких успона, који се протежу целом дужином од Ћу-
прије до рудника и врло стрмих и неосигураних усека и насипа, недозвољених за иоле већи саобраћај -= нема ничега интересантног. Приближујући се руднику пруга прелази често преко великих раселина у којима, да је време допустило — јер је по потреби било сведено свега на 26 сати с путовањем било би интересантно испитати да лииу њима избија по где где камени угаљ што се с друге стране на левој стеновитој обали р. Раванице — често са црвеним пешчарем може видети. На местима где Раваница шири своје корито виде се местимице заграђени делови корита, — у које сељани пуштају
реку, да се ту таложи оно мало угља, што Равани-
ца или снесе са својих извора или испере из саме инсталације; Тај угаљ, који је иначе врло ситан — треће класе— од кога се најчешће прави бри. кет продају после или држави или приватним лицима. Овако испран реком, истина у незнатној количини, ситан угаљ, много је бољи од оног што се решетањем на роштиљима добија у фабрици, јер е знатно чистији и без прашине.
Ускоро по доласку разгледали смо инсталацију. Показани су нам најпре планови рудних жица каменог угља, из кога су се прегледно могли видети већ експлоатисани слојеви, који су у много већој количини, као: и ново пронађени слојеви каменог угља. У само фабричкој инсталацији, која је доста скромних размера, показано нам је, како се простим решетањем издваја угаљ на прву, другу итрећу врсту. Затим смо обишли и неколико галерија. Оне се протежу најпре у правцу исток — запад, али се после. гранају у разним правцима. Свака је од галерија грађена тако, да је са свих страна остављен по један дебљи слој кам. угља који је штити од претиска црвене трошне земље, са Којом јеону непосредном. додиру. Притисак је, при свем том,. тако јак, да се врло много дрвене грађе мора у-
жМи пуштамјз овај чланак желећи да лостакнемо наше техничаре на радове ове врсте. Само бисмо желели да у изве штаје са екскурзија уносе више стручних података и стручније обраде.
Уредништво,.
|
_______-----====-=====