Српски технички лист

— 290 —

ђе воденица. Како је грађење било погођено паушално по километру. Генерална Унијаи њени органи желели су да их киломелар шт)

јефтиније стане, те су зато свим силама на- |

валили, да се тај део изради онако како се израђују пруге спореднијег значаја. Велики успон код Рипњаи Раље то су две карактерне тачке наше пруге које не само изазивају сразмерно велике трошкове вуче, већ у великој мери ометају живљи саобраћај и рационалну вучу тешких возова,

И данас, после двадесет и пет година морају српски инжењери да уложе и много труда и знања и прибраног искуства да би се од данашње пруге којом возови путују по 60 км. на сат створила пруга подесна за брзину од 80 км. на сат,

Да је Србија у своје време могла загарантовати брзину од само 70 километара на сат, можда би данас путовала енглеска пошта нашом пругом.

Па поред свега тога за ово 25 година наша је железница допринела да српска трговина пође новим јачим полетом, да Србија издржи готово рећи унеколико економски рат са суседном монархијом, да издржи тешку кризу која данас не престаје. Железница је. допринела да нам Срби са свију страна будуј много ближе и у много имтимнијем додиру с мајком Србијом. Железница је изазвала и већи напредак у техничкој струци у нас јер је створила цотребу великог броја инжењера и сама собом а и посредно подижући културни развитак народа

Српски техничари данас сами граде нове пруге, сами их предају експлоатацији, сами их одржавају. На нашој техници непрестано расте број техничара; расте број младих људи,

који ће наставити рад старијих генерација. Ми зато поздрављамо светковину двадесетпетогодишњице наше жељезниице са жељом и надом, да и у будуће у све већој мери корисно послужи развитку благостања у народу развитку националне свести, зближењу раздвојене браће и напретку целог Српства.

Водовод београдски у 1908 гол.

Количина исцрпљене и у Београд послате воде са Белих Вода износи 1908 год. 1.704.128 п" према 1.467.374 т“ у 1907 год. што значи да је у овој години повећана 31 15,83%, Из старог водовода црпљена је вода само Из бунара код Мале Црпке (Мокролу-

шка долина), одакле је добивено 25.301 то воде. Према томе, укупна количина исцрпљене воде у тој години износи: 1.729.519т"

Просечна дневна потрошња била је 4738,40т'" највећа доевна потрошња била је 25 Маја: 6418т'" а најмања 13 Априла: 2566 тв.

"За црпљење и издизање воде од Б. Вода до варошког резервоара и мреже утрошено је 1.803.195 кгр. горива и другог материјала према следећој табели:

| УЉА | — | |

МАТЕРИЈАЛА

кгр Петролеум т

Брикет Вршке Чуке кгр. сењски кгр. Добрањ. кгр машински зејтин л Цилинд ер || зејтин л Памучњака | Дена тур петр ол. Л мотор зејтин л.

Лоја кгр.

298,45

| 1753 595. | 35.600 14.000 | 2576 |17::2 655,2 1424 |978 5

Према овоме излази да је за црпљење и издизање једног кубног метра воде утрошено ПИО и ПИВО 9 = руте,

Кад се ова цифра упореди са тим цифрама ранијих година имамо следећи преглед:

И " 8 За црп и |

ПИРА итинтволема и тв. 2 аи нут кгр. гор

| 1904 | 1,147,531 | 2.616.413 | 2,28 1905. | 1,274.716 | 2.406.617 | 1.88 1906. | 1,346.374 | 1787.229 | 1.25 1907 | 1,479 677 | 1.561.421 | 1.05 1908. |. 1,729,519 | 1.803.195 | 1.04

На водоводној инсталацији црпљена је подземна вода из 16 цевастих бунара од којих су 13. пречника 0,60м. а 3 пречника 0,275 м. Стање воде у већим бунарима види

се из следеће табеле. (Види табелу Ш)

Ова нам табела показује: да је стање подземне воде и у бунарима у другој половини ове године било веома ниско — ниже одма које раније године тако, да за време црпље: ња ниво се воде спуштао скоро до дна главног бунара, које је на коти 63.55. Тако ниско стање подземне воде било је не само у Србији, већ и у целој средњој па и западној Европи. Бечки је водовод у то доба имао свакодневно дефицит у водоводним изворима преко 10.000 т.