Српски технички лист

— 309

култури шећерне репе, која захтева употребу врло великих доза нитрата, да је принос од жетве последњих година био знатно мањи но пређе. Неки агрономи мисле да је то услед сувишка натрона који је. унесен у земљу упстребом натрон нитра"та у великој дози и кроз дуг низ година. Француски одељак друштва за норвешке нитрате предузео је опите у том погледу и резултати ће бити од ве„ликог интереса,

Г. беМоечпо, који се нарочито интересује, у "Француској, за фабрикацију нитрата креча, изнашао је врло ингениозан метод фабрикације. Овај начин који јот: није примењен у Норвешкој састоји се у овоме: гас из пећи пошто се расхлади на темпера"туру око 4009 С пусти се да дејствује на танку парчад креча, која су нарочито спремна; оксидација оксидних саставних делова азота који су у гасу што излази из пећи довршује се потпуно и производи се непосредно нитрат креча. Г. 5сМоезша је у једном патенту тачно одредио начин рада при овој фабрикацији. Плоче од креча спреме се и загреју на температуру коју хоћемо, употребом топлоте гаса што излази из пећи. ;

Цијанамид (азотисан креч). — У Француској неки експериментатори још се устежу да признају корисност цијанамида по вегетацију. Међутим је корист од њих несумњива, цијаманидски гној унесен у њиву брзо се претвара у амонијак. Ова трансформација долази с једне стран“ услед хемијске реакције између цианамидног ђубрета и влаге земљине а «с друге стране услед рада бактерија.

У свом једном извешћу, Улпијани је показао вредност хемијске реакције на температури дестилације; на, ниској температури. ова је. дисоцијација "такође врло осетна и бива без удела карбонског „аанхидрита. Да бисмо дошли до тачног сазнања у том питању ми смо 2 грама цијанамид-гноја изложили утицају неколиких кубних сантиметара воде; поред ове смеше ставили смо познат сумпорни ра«створ; све је било остављено у затвореном суду; заштићено од карбоничког анхидрита и на темпегратури од 12 — 15 С. После осам дана сумпорни "раствор апсорбовао је био 0,0091 грама амонијака га после петнаест дана апсорпција је изнела 0,0169 грама. Дејство бактерија на цијанамидин гној изгледа да није тачно познат. Ббћл5 држи, да се калцијум дијанамид непосредно амонише дејством бактерија

Шраат је порицао ту теорију у свом врло ин"тересном извешћу. Он мисли да се цијанамид транс“

формише делом у урин (мокраћу), и да тек на о-

ву реагишу бактерије. У француској, колико је нама познато, то се питање није решавало већ се у главном водила брига једино о крајњој трансформацији цијанамидног азота у нитрисан азот.

Г. г, Мапх и Моши чинили су у свом лабораториу-

| му опите о нитрификацији цијснамидног гноја упо-

редно с другим типским гнојевима. Давали су 0,250 грама азота по килограму земље. После пет месеци (од 28 новембра до 25 априла) добил; су ове количине нитрификованог азота.

Земља без азота као основа

за упоређење грама: 0:046 Сулфат амонијака 5 0:307 Цијанамид “ 0:220 Осушена крв а 0:166 Угљенисана кожа + 0,066

На основи својих лабораторијских експеримената г. г. Мах и Моши груписали су све локушаје агрикултурне природе који су вршени у францус· кој под њиховом управом. Из свију тих радова извели су да цијинамид даје за све врсте усева истоветан прираштај приноса жетве као и амонијак сулфат. Цијанамидан гној који се у агрикулгури употребљује, то је врло лак прашак (брашно) чије се растурање по њивама тешко врши. Зато је француско удружење за азотне гнојеве, које фабрикује цијанамид у својој радионици у Мобе-рате-де-Виапсоп, нашло практичније срество за справљање гноја који не задаје никаквих незгода при употреби. Почело је фабриковати гранулисат цијанамин на тај начин, што је цијанамид у прашку мешала с малим количинама воде. Негашен креч, кога има у том гноју хидратише (гаси се) и тако је добивен тај гној у' комадима који се лако дробе и они се самељу у ситно зрно млива. Ово је мливо лакше за за бацивање по њиви но обичан прашак (брашно,) Нај зад то друштво данас фабрикује цијанамидс уљем, које изгледа да ће истиснути из употребе досадашње препарате. Цијанамин у брашну поме-. шан с малом количином минералног уља задржавајући гноју добру особину ситног брашна даје му веђу густину и цијанимидно уље пада на њиву не остављајући у ваздуху облаке прашине, као што тао бива при употреби обичног цианамидног брашна које је до сад употребљавано. Ово брашно с уљем нитрификује нешто спорије но обични цијанамин.

Задуго се у Вранцуској држало да даје цијанамидни прах врло отрован за биљке за време рашћења и објашњавано је тиме што се мислило да се гној у земљи преобраћа у дицијанамид. Ми смо предузели неколико покушаја који су показали да цијанамидски гној употребљен у великој дози није у ствари отрован (токсичан). За време сетве он просто успори клијање. Сем тога смо констатовали, да дидијанамид не игра никакву улогу у том успоравању. Потопили смо семе 24 часа у воду; семе је набубрило и појавили су се први знаци клијања. Из воде извађено семе поделили смо у три групе. Јелна је бачена у цијанамидни гној у прашку; друга