Српски технички лист

— 310 —

је потопљена у цијанамид с уљем, а трећа у дицијанамид у прашку. Па је онда све семе извађено из дотичних препарата те је свако било омотано танким слојем истих, па посејано. Три дана после сетве семе потопљено у дицијанамид проклијало је потпуно правилно и биљке су се сасвим редовно развиле. Напротив, оно семе које јебило потопљено у цијанамидни гној у прашку почело је да развија клицу тек после пет дана; али ни једно семе није учмало. Семе потопљено у цијанамид с уљем још се спорије будило и развијало. У групи је проклијало 48 семена: од 50 засејаних. (наставиће се)

Справљање састав и употреба дицијанамида,

У извешћу које је поднео МИ интернационалном конгресу за примењену хемију у Лондону г. аш п директор лабораторијума земљорадничког друштва француског, и у коме саопштава резултате својих покушаја са гнојевима чији је азот добивен из атмосферског ваздуха, објавио је употребу једног новог продукта о'коме мислимо да ће бити од интереса да дамо неколика обавештења. Тај производ је

дицијанамид или дицијанодиамилд, који се производи од скора, и само зарад покушаја у фабрици француског друштва за производњу азотних гнојева у Моке— Ратеде—Впапсоп.

Индустријски продука: извађен из азота у атмосвери, који се у француској низива „цијанамид“ а у Немачкој „Каканскајог“ и који се већ у вели кој размери употребљава у агрикултури као азотан гној, састављен је из ових једињења;

159/, азота у облику калцијум цијанамида С КМ; Са;

609, негашеног креча Сао; око 169, угљеника од калцијум карбира; око 10 /, магнезије, оксида гвожђа и алуминијума.

Калцијумцијанид СМ, Са одговара цијанамиду СК, Н,. Ово се последње једињење лако полимерише топлотом те даје дицијанодиамид или дици: јанамид заједно с вишим продуктима'

2 СК Н, = <, М Н, (дицианамид) Или МНЊ. СМЕ МЊ СМЕМН – Со КН' ШОМ МЕ

Под другим приликама цијаналид може да се полимерише дајући једну базу: меламин или трицијанамид: 8 СМ Н, = (СМ, Н,) „ (меламин):

Водонични цијанамид јавља се у облику кристала који се распадају, топе на ниској температури. Кад је у питању употреба у агрикултури, онда

нема интереса да се вади из калцијум цианамида Напротив, добијање дицијанамида, који је стално једињење, мало растворно јавља се у лепим белим кристалима и изгледа да је од веће важности овај дицијанамид садржи 66', азота (теоријски 66, 79),

Издвајање дицијанамида из индустријски добивеног цијанамида врши се хидратисањем и карбонатисањем. Трансформација се не врши потпуно но се губи амонијака па у извесним случајевима и азота као елемента, Рафинисање, које се врши растварањем и кристалисањем, врло је лако.

Прошле године још се мислило да је узрок томе што лишће црвени кад се употреби цијанамид тај што се на лишће наслаже дицианамид. Изгледа да овај дицијанамид не игра ту улогу. Баш напро-

|тив може се сматрати као гној, јер црвенило лишћа

долази или од негашеног креча или од 2 — 3% карбира које је још несавршена фабрикација остав-

| љала у цијанамиду.

Закључак г: СашШп-а је у том погледу сасвим

| Јасан:И ми смо сами ове године чинили опите са ди| цијанамидом на раном јечму и на озимом житу у-

потребивши дозе од 33 и 40. килограма азота по хектару што одговара 50 — 66 килограма дицијанамида, па: смо. констатовали да је одлична веггтација на тако нагнојеним парцелама.

Из свега излази, да се дицијанамид може упо-

| требити за нагнојавање њива.

Сп. Римтпаве Сбете См! 1909. 8. ; Је

Одредба допуштеног оптерећења шипова.

При одредби отпора противу силажења шипа у земљиште разликујемо статичку и динамичку методу. Код статичке методе поступно се оптерећава један шип или група шипова до крајње границе терећења или до извесне мере силажења шипа, па се из одговарајућих бројева о силажењу шипа израчунава допуштено терећење. Кад се терети читава група шипова онда се приближније подраже прилике које "наступају при фундирању какве грађевине на ' шиповима, пошто с бројем шипова у каквом фундаменту расте моћ ношења појединих шипова, услед тога што се међу шиповима укљешти земљиште. Али се обично не оптерећава цела група шипова јер то кошта парааи времена. Ограничава се на оптерећивање по једног шипа и бивало је да је терећење достизало и до 92 тоне Статичка је метода сигурна али се троши време и новац.

Код динамичне методе посматра се силажење шипа при побијању. Али се при побијању могу