Српски технички лист

— 311 —

да изазову јака таласања земљишта, која утроше један део енергије маља тако да шип мање улази у земљу но што би било да се цела енергија маља утроши на стварно побијање. Ова таласања земљишта долазе или отуда што је земљиште врло непопустљиво или што јако приања за шип (код умовитог и тињавог земљишта). Трајно оптерећење по статичкој методи боље. савлађује отпор од приањања, који чини да су односи привидно повољнији. Даље дешава се да се појави еластичан отпор земљишта противан дејству удара. Овај отпор по времену стално. оптерећење саглада али динамичко не може да га поништи те зато при побијању изгледа да је отпор који се јавља при силажењу шипа већи но што је у ствари. Зато при примени динамичне методе треба добро пазити на избор коефицијената сигурности, Ова је обазривост у толико потребнија, што се поменуте околности тешко или никако не могу математички увести у "рачун,

Старија формула за побијање шипова, коју је саставио Еугећмеп.

Колћ

МозЕ(К- О) ТЕљоје

срачуната (с претпоставком да је удар потпуно нееластичан, даје врло велике вредности за отпор противу продирања шила. (У). Ако је продирање за један удар маљем равно нули, онда се чак добија МУ == бескрајно велико т,ј. да је отпор бескрајно велики.

Зјетп претпоставља непотпуно еластична тела па је поставио ову општу формулу за побијање

шипова : т ЗАИР АЕ У овом обрасцу је: 4 Ста БА 1; дужина шипа

Површина шипа над шиљком. Коефицијенат истезања

ђ М

Х =

А—2х (#40) в__~КК+-т.0 2 К-9

Овде је К тежина маља, 0 тежина шипа, ; коефицијенат еластичности удара (просечно 0,25), ћ висина са које се бије шип и х продирање шипа при једном удару последње хује (хуја је 20—30 удара једно иза друго). Овај образац даје мање вредности за отпор М но Еугећуеп-ова формула и зато даје већу сигурност.

Зеегл има још једну статичко геометријску методу за одредбу отпора УМ која је први пут би-

ла с успехом употребљена при фундирању једне трговачке зграде у Лембергу. Шипови су били од лиманих цеви испуњених бетоном.

Зјетп употребљује и дубине силажења шипа добивене из динамичких опита (г) и минималан отпор 'У пип од мирног оптерећења, који се отпор јавља кад шип сиђеу земљу до горње површине шиљка под мирним теретом.

"Да би упростио образац за отпор противу силажења шипа он уводи у рачун два коефицијента Би. 5 је мера стисљивости земљишта и има за земљиште подједнаке густине готово сталчу вредност. Помоћу њега може да се израчуна простирање пола које се збија побијањем једног шипа, ! је мера која показује колико притисака може да трпи збијено земљиште.

При томе је:

__29Ф

јео

опала ои | ф

Еро | ЈН. и.зп 22

па (2)

(8)

Овде значи: а пресек шипа на горњој ивици шиљка; «а је угао што га заклапа оса шипа са ивицом шиљка; и је коефицијенат трења између земље и површине шипа (око 0,5); ге ф је мера рашћења отпора противу продирања шипа 'У са дубином | мереном од горње ивице шиљка.

Угао ф одређује се графички. По општој З!егп-овој формули 1.) За побијање шипова израчунај у разним дубинама силажења ~ одговарајући отпори У уз припомоћ протокола побијања шипова, па се те вредности од осе шипа преносе нормално као ординате, којима одговарају дубине 1 као ипсциле. Линија која везујс добивене тачке то је линија отпора. Ова се може изравнати косом правом чији је нагиб према оси шипа тражени угао Ф.

Олпор противу силажења шипа Ми уу' му" је отпор шиљкова (зашиљеног дела); М' отпор осталог. дела шипа (трупа), у случају кад је шип горе шири а доле поступно ужи. Кад је шип цилиндричан онда У/' отпада. Дакле је у свима приликама корисније употребити шипове горе дебље а доле поступно тање.

По Згегп-у је:

ПА А а И о а е КОј а 4 зчп 2а

= ги аи повод (04 ша оп и ДЕ 2 у