Српски технички лист

— 316 —

али тако исто много тиме добијају и сопственици приватних имања и зграда. Њихова имања добијају већу вреднос, него тамо где канализација није извршена.

Износимо ове напомене о техничким и правним тешкоћама при каналисању вароши у намери, да и законодавним и другим меродавним факторима обратимо већу пажњу на ову нову и младу нашу техничку грану, те да би сваки са своје стране допринели, да се каналисање наших вароши може вршити што брже и рационалније, и да нам једна по једна варош — каналишући се — постаје здрава уређена и модерна, као што то бива у другим културним државама.

Септембра 1909. Београд Неш. М, Смиљанић

инж.

АГРИКУПТУРА Ново азотно срество за ђубрење које се фабрикује од атмосферског азота. (свршетак)

У другом једном опиту који је чињен у истом смислу, ми смо посејали зрна жита у саксије у којима је било по 2,5 килогр. земље. Појединим саксијама земље било је додато по један грам цијанамидног гноја обичне врсте, другој један грам цијанамидног гноја гранулисаног а трећој цијанамид с уљем; четврта саксија као основа за упоређење била је без гноја. Доза додатог гноја била је врло велика. Порел свег тога што је било претерано много гноја, све је семе проклијало али је клијање било успорено заостало за дватри дана у саксијама с цијанамидом према семену у саксији без гноја. У

саксији с гранулисаним цијанамидом клијање није“

готово ни мало застало, али код цијанамида с уљем клијање и развитак наступили су много доцније но код цијанамида гранулисаног и обичног. После месец дана сви су струкови жита почели правилно развијање и рашћење.

Из ових опита чињених у Француској даје се извести — да је цијанамид доба ргној за земљу, сличан амонијак — сулфату. Да је за земље у "којима“нема доста креча цијанамидски гној много бољи но амонијаксулфат. Употребљен у дозама од 100—200 килограма на хектар и под истим условима као и амонијаксулфат, гној од цијанамида није ниуколико опасан по вегетацију. Пошто је његова нитрификација мало спорија но нитрификалдија амонијаксулфата треба цијанамид разастрти по њиви петнаест дана пре сетве или пре сађења.

Дицијанодиамид. — Дицијанодиамид који смо употребљавали био је чист дицијанодиамид са 66%/, азота, а из фабрика друштва за азотне гнојеве,

Говорећи о дицианамину ми смо рекли, да се семе уваљано у дицијанамин брзо и нормално развило сасвим на супрот мишљењу, које је распрострто у Француској у том погледу, као да је то отров за биље. Ми смо хтели да уђемо дубље у расправу тог питања па смо припремили засићен раствор дицијанадиамина на 159 С т.ј. 28,50 гр. на литар У овом смо раствору оставили да се топе двадесет и-

четири часа дуго 50 зрна жита. Све је било на температури 15" С. У исто смо време других. 50 зр-

на потопили у чисту воду. Затим смо извадили и једна и друга зрна па смо их посејали. Сва су зрна проклијала и клијање је било правилно у обе групе зрна. Међутим су се биљчице које су произашле од семена што је било потопљено у дицијанодиамид спорије развијале но оне чије је семе било потопљено само у воду Али овај'факат није ни мало чудноват и може се изазвати и другим растворима соли сличне концентрације. Да би смо се о томе уверили ми смо начинили растворе натриум нитрата и амонијак — сулфата по 28 грама на литар, па смо у те растворе потопили зрна под истим околностима које смо описали а у исти мах потопили смо друга зрна иу дицијанодиамид Ове три групе зрна су затим посејане. Зрна потопљена у дицијанодиамид дала су прва биљчице.-и од 50 зрна 48 су проклијала а само 40 од семена потопљеног у нитрату и 30 потопљеног у сулфату амонијака.

Према томе дицианодиамид није отров за биље, није токсичан ни за биље ниже врсте. Ми смо у раствору ове соли по 28 грама на литар могли констатовати развитак компактних ћелија гљива. По (Лргатш — овој тези сва ова факта даваху разлога да врло лако може бити да бактерије имају ту удела.

Ми смо чинили покушај нитрификације радећи компаративно са сулфатом амонијака и узимајући од ових двеју соли количине које омогућавају да у килограм земље дође 250 милиграма азота. Употребили смо земљу умовито кречну за коју смо из пређашњег искуства знали даје нитрификација врло активна и да бисмо произвели још живљу нитрификацију соли су дифузоване у максимуму тиме што су земљи додани као раствори. Спремљене су три гомиле земље:

Прва без додатка азотних соли; друга с додатком амонијак сулфатаи трећа с дицијанодиамидом. Азот нитричан дозирали смо у свакој гомили земље после осам дана затим после три недеље и

најзад после месец дана после почетка опита; па смо добили ове резултате:

ни и