Српски технички лист

— 327 —

1 Специјална питања 5.) Грејање и вентилација простора; 6.) Поучавање народа у игијени станова; 7) Здравственост простора по кућама где радници раде.

Ш Војна питања

8.) Увођење купатила са тушевима по касарнама. | | 9) Инсталација нужника по касарнама и код војске у пољу. |

Чланови конгреса уплатили су по 10,7 ин.

Постараћемо се да донесемо опширнији извештај са овог конгреса нарочито о питањима под тач. 4—9 програма.

Сопсош:з Р. : В.

ТЕХНИЧКА КЊИЖЕВНОСТ.

Зртауу зројки атћнеима 1пагпугиу Кгајузи сезкеп. |

Бр: 36, 37, 38 39 и 40 имају ову садржину.

Клепал О. Техничко економска размишљања, (крај). Бажат. 3.: Железни мостови у француској (наставак и крај). — Толман Б. и Халоупецки В.: Стари камени мост преко Лабе у Роудници (крај). Белешке Преглед хидротехнике. — Преглед књига и часописа Соукуп Ј: Мост Сватоплука Чеха у Прагу (са сл. на л 40 41 и 42) Разне вести: Електрична индустрија у Немачкој у год 1908 Аграрне операције у години 1908 (крај; Објава патената, саобраћајне вести; грађевинарске вести, набавке, стечаји, лицитације; упражњења места, личне вести, смесе: теретни аутомобили за Јапан. Умрли.

Весели Ј: Нова електрохемијска индустрија. Милер Б.: Извештај о Х! међународном бродарском скупу у Петрограду у год: 1908. -— Ситне "белешке: Преглед хидротехнички – Преглед машинско технички Преглед путова и железница.

Соукуп Ј: Мост Сватоплука Чеха у Прагу (наставак са сл. на л. 43 и 44 Милер Б:: Извештај о ХГ међународном бродарском скупу у Петрограду године 1908 (наставак) Пантуфличек Ј: Резултати нивелације дуж чешких река Ог Карел Херман плем. Отавски: О ауторско правној заштити архитектон«ских радова (наставак). Вихл, А: Стечајни пројекат дозиђивања прашког општинског дома Папеж А: Стечајни пројекат за дозиђивање народног дома у Храницама. (са сл. на л. 50), Шејна Ј. и Закрејз а: Стечајни пројекат за презиђивање зграде „Безовка“ бр. 580 у Жишкову и регулацију околине, награђен другом наградом. (свршетак).

Разне вести: Аграрне операције у години 1908 Браунова група ликореза (статуа) Сен св. Луитгарте у опасности. Патенти, Смесе: Железнице у Канади. Несагорљива сламна стреха. Нов под. Грађевинарске вести, Набавке. Лицитације. Упражњена места. Личне вести; _

БЕЛЕШКЕ

Опит са железничким шинама од титан — челика. Да би вредност ових шина испитали ВајЊтоте и Оћо железница је у октобру 1908 г. поставила 17 оваквих поред 7 обичних шина од бесемер — челика на једној кривини са великим саобраћајем. Нове су шине биле справљене из челика ол 0,489 угљеника са'једним додатком титана. Бесемарске шине "пак, садржавале су 0,55%, угљеника. Резултат испитивања после девгтомесечне службе био је: да су титанске шине, које су биле положене и са унутарње и са спољашње стране кривине врло мало биле изедене, те их није било потребно мењати. Ме-

ђутим могле су сеи пошто су се већ до извесне

мере са једне стране похабале, обрнути и другу страну искористити. Бесемарске шине пак много су се више излизале и губитак-тежине у односу на је. диницу дужине био је код њих за читавих 2947) већи. И док је код њих пресек, услед померања материје, претрпео знатну деформацију, код титан-

"ских шина показала се измена само услед абања.

ка с. 0. В.

Ширина железничког колосека на свету, према једном извештају ој ће Гтегпанопа! Питеац от фће Атепсап Кериђнсв, имало је сем нормалног од 1,485 м; још" око 20 других, ито од 2,212 м. па до уског колосека од 0,682 м. ширине. Најшири колосек који се данас употребљава износи 1,676м. и то по готову у дужини од 93000км. од чега долази на Индију око половина, ни Шпанију и Португалију, четвртина и на Аргентину, Чили и Парагуај опет четвртина. Дужина појединих колосека је овако распоређена:

1,676 И; ОВОИО ЕМ РИЗНУРИЛ. ОЗЕ побљОјионове,. обоа а ок но: О

повео ват ата НИ Ни три 2

норм, к. 1485 ,„ ОУ УВУ ВИНА от ти у 71 . ДИНО аи" ЈУРА ИО ЕН та. 6 , ОООНИВ а ОНО ОИ И РОН, 4, 6 И

испод 1000, ПРДЊА ТИЈ) МАО ЕМО МИ Ур

Свега 871690 км.

Нормалног су колосека дакле 717, а широког или уског 29%, целокупне светске железничке