Српски технички лист

БРОЈ 41

У Београду Недеља 11 Октобар 1909 год.

ГОД. ХХ

СРПСНИ

ТЕХНИЧЋИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА (СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

САДРЖАЈ : Наше Министарство Грађевина од Ј. стр. 829 -—— Упоређење између калдрме и макадама на годишње издатке од Ј, стр. 380 — Радиоактивна тела од Ј. стр. 382. Прописи за бетона (свршетак) од Ј. стр, 388 — Техничка цемент са гвозденом сламом од В. Бежична телеграфска старих Египћана за времена Фараона и његова поновна израда у садашњем колосека стр. 335 — Вести, Исправка стр. 386. —

погледом армираног

локомотиве уског

по друмовима с грађевине од књижевност од Ј. стр. 385 — Белешке: Армиран веза у Британском царству. од М Р, К. — Катастар Египту. од Ј. стр. 385 —“ Нове

Наше Министарство Грађевина.

Познато ће бити читаоцима Техничког Листа, да је 1898. године преустројено наше Министарство Грађевина законом од 30. новембра. На указу је поред потписа Краља Александра премаподписан Министар Грађевина г. Јов. Атанацковић ђенерал; Министар Унутрашњих Дела г. Јеврем А. Андоновић Мин. Финансија г. Вук. Ј. Петровић и чувар државног печата г. Н. Христић,

Ми наведосмо ове подписе да се види да су закон спремили виђени људи од којих је било надати се, да ће их закон преживети.

Али ево већ за време од неколико година осећа се, да Министарство Грађевина и поред новог закона не корача у оној мери унапред како би требало. У Министарству Грађевина нагомилава се из дана у дан несвршених предмета; по нашој отаџбини сматра се за епохално дело ако се изради какав мост од 15 – 20 метара распона; О регулацији река нема ни помена; Друмови се израђују онако како их данас нико не израђује; При грађењу железница једном се руком мери на драм а двема расипа; Школске се зграде израђују по селима по оним истим прописима под којима се раде у многољудним пренасељеним варошима Запада“) и т. д.

ит, д. Готово све онако како је било и под законом од 1878. године.

1) Ја сам видео у селу Рибнику код Трстеника да је ходник од школске зграде до нужника покривен, а у том селу ни једна кућа и нема нужника, Чистоту одржавају пси и свиње по шљивацима,

|ма у закону каквих одредаба

| грешити

Одкуда то2 Је ли закон крив> Да некоје коче напредак 2

Ми доиста мислимо да у закону има о. дредаба које коче рад али ћемо одмах изјавити да оне нису једино криве што се боље не напредује. Кривица је и до нас самих, до нас инжењера. Јер, мислимо да нећемо поако тврдимо, да човек стручњак, човек поуздан и свесан своје вредности, може много што шта да унапреди, многе препреке да савлада само ако поред способности и добре воље има и енергије,

А сад да се потрудимо да потражимо узроке који чине да је у Министарству Грађевина онако како је сада.

Нами изгледа да је наше Министарство Грађевина са свама својим одељењима —изу-

| зимајући железничку дирекцију, која је само | лабаво пришивена Министарству, — дегредо-

вано на ступањ једног осредњег централног бироа.

У Министарство долазе на ревизију не само планови већих мостова, пројекти путова обезбеђења обала и т.д. већ и планови и пројекти и најситнијих пропустића; долазе на ревизију и оправке и доправке које прелазе цену од 400 динара. Министарство Грађевина нема вере у своје инжењере распоређене по окрузима за већу суму од 400 динара. Ми мислимо да те ситне стварчице не би требале ни да дођу пред земељски централни биро у коме би требало да се решавају задаци општије природе, задаци општијег значаја који се тичу главне директиве за грађевинарство у опште. На томе пољу има доста и плодна