Српски технички лист

— 43

посла. Колико је забраздило ситничарење може се судити по једној важној установи: Грађевинском Савету. Грађевински Савет као врховни технички форум решава о грађевинама које коштају 10000 динара. Па шта је онда остало за само Министарствор Ми мислимо. да тај највиши технички форум не треба да добија на решавање предмете по мерилу цене коштања, већ према сасвим другом мерилу; према томе колико је дотични предмет технички тежак за решавање или колико је важан за целу земљу.

Прва је дакле незгода у самом делокру· гу који је закон обележио за Министарство Грађевина.

Али не мање важна незгода је и сама административна надлежност власти за извршење техничких послова.

Под министарство Грађевина подпадају и сви грађевински одељци по окружним начелствима. Али је то подпадање само номинално. Јер у ствари грађевински одељци подпадају под власт окружног начелника а у одсуству овога под власт дотичног помоћника начелства или писара. Писац ових редова, као окр. инжењер, доживео је био да је окр. начелника заступао, па наравно и свима инжењерима издавао наредбе, један једва писмен срески начелник, који је по старешинству био заступао окр. начелника. Другим речима он је заповедао: окр. физикусу доктору медецине, свима инжењерима који су свршили политехнику а сам није свршијо ни 4 разреда гимназије. Од полицијске власти зависи у многомес како ће се и да ли ће се који технички посао свршити“

Зато је наше мишљење да би требало Министарство Грађевина да приграби власт над својим грађевинским одељцима потпуно у своје руке а то може да се учини онако исто као што је Министарство војно фактички узело у своје руке целу војну управу у земљи; Црква тако исто.

Полицијске власти добиле би за техничке послове улогу извршних и помоћних вла«сти онако исто као и према судовима и војсци.

У почетку свог постанка Удружење Српских Инжењера и Архитекта било је почело "спремати нацрт за уређење Министарства Грађевина и нарочито је истакло било поменуту аномалију.

Ми Срби имамо манију да мењамо 34 коне готово периодично. Можда ће нам се рећи да смо и ми задахнути том манијом кад наговештавамо да би требало мењати закон који су израдили доиста виђени људи пре сразмерно кратког времена. Али и ако би нам се то замерило, ми мислимо да је данас до-

30 —

иста потреба за измену закона о уређењу Министарства грађевина и то у главном у духу горњих напомена. — Паако се том мишљу носе и надлежни фактори, онда бисмо их молили да у пројекат новог закона унесу праве свежине и да закон прилагоде новим разгранијим потребама садашње технике.

Мислимо да они који се буду бавили пројектом новог закона неће погрешити ако пројекат изнесу и пред Удружење Српских Инжењера и Архитекта јер су чланови Удружења имали највише прилике и могућности, да запазе и осете све незгоде до данас, па ће свакојако умети наћи начин да се незгоде отклоне.

Као год што у трговини поверење игра важну улогу тако је готово и овде. Верујте више инжењерима а од њих тражите већу одговорност и моралну и материјалну.

Ј.

Упоређење између капдрме и мака. дама по друмовима с погледом на годишње издатке,

До скора су били инжењери сложни, да не треба друмове калдрмисати већ шосирати, па су тражили да се сасвим напусти калдрмисање друмова. Сад опет многи инжењери траже да се друмови калдрмишу, јер веле, много дуже траје калдрма но шосе, па је с тога секономског гледишта раци-

оналнија. У једном свом извештају који је изашао 1908.

године у АппаЏез дез Рош е! сћацззее5 г. Н. Неџде, главни инспектор за друмове и мостове показао је да се у том погледу много греши и претерује, те је он брижљивије проучио питање и греше

ке исправио. Он пре свега рачуна шта кошта кубни метар

шосеа положеног као горњи строј и компримова: ног и упоређује с коштањем квадратног метра калдрме израђене како треба урачунавајући и набавку и радну снагу и све потребне трошкове,

Ако са С означимо цену квадратног метра шосеа, н. пр. 20 сантиметара дебљине, онда ке се годишње имати ови издаци:

1). Интерес на уложени капитал за грађење, Ст, ако је камата г %;

9,) Годишње обнављање услед абања, или управо трошкове одржавања, Е.

3.) Споредних трошкова, е, за чишћење, „метење, поливање, и т. д; Права цена једног квадратног метра шосеа износи годишње :

Р = СРЕ ње

За калдрму, госп. Нецде предпоставља да ће | трајати п година и да је на крају тих п година | треба обновити потпуно. Према томе ако сас