Српски технички лист

— 382 —

Провуцимо опет хоризонталну праву која преставња цену 0,45 дин. то је права р Е; па ћемо опет констатовати, да калдрма од петнајест динара по квадратном метру кошта годишње готово два пут више: 0,87 динара с предпоставком да траје тридесет година. Па чак и кад би трајала свих 60

година, опет би била скупља у размери 0,66 ка 0,45.

Много се говори о ситној калдрми која може коштати 8 — 10 динара по квадратном метру. Ме-

ђутим види се, да права О Е пресеца диаграм Ш који одговара калдрми од 10 динира по т на апсциси Мо = 55 година. Дакле требало би да ова ситна калдрма траје 55 година и да не кошта више од 10 дин, по тт: па да се може економски равнати шосеу. Чак кад ситна калдрма не би коштала више од 5 динара по ш: она би се могла економски изравнати са шосеом тек ако траје 15 година.

Трећи случај. Предпоставка да кубни метар шосеа кошта 25 дин, чему одговара Р = 1 дин. Ово је цена огромна која мал те није довољна за најживље друмове у Паризу и у Сенском округу (дерапетеп! де Ја бећте) Кад повучемо хоризонталну праву СН која одговара цени 1,00. дин. годишње онда она сече диаграм | (калдрма од 15 динара 103) у тачци којој одговара апсциса 29 године.

Треба дакле да калдрма од 15 дин. по т" траје 22 године па да се економски изравна са шосеом овако ванредно велике цене. Калдрма која кошта по квадратном метару само 10 динара изравна се економскИ са шосеом ове ванредне цене тек ако траје 12 година.

Да би дошао до тачног резултата г. Непџде је био принуђен да учини многе предпоставке, али његово ванредно и одлично искуство у овом питању већ само по себи вреди врло много, тако, да се већ из самог њега може извући поуздан закључак. Закључак се води на ово: Калдрма постаје економски рационална тек кад је по друму ванредно теретан и жив саобраћај.

Истина је да сад више шосе не може да издржи врло жив аутомобилски саобраћај, али треба тражити начин за поправку: или помоћу гудрона или ма које друге спојне грађе, или да се на који други начин обложи чврстом кором а не како неки веле да се шосе потпуно замењује калдрмом која је понајчешће штетна.

МЕ

Радноактивна тела.

Према извештајима професора Рт. 5сћшпег-а саопштеним на скупу удружења немачких хемичара, учињен је за последње две десетине година читав низ сјајних проналазака, услед којих смо принуђени

| да у многом изменимо наша досадашња гледишта на пољу хемије. Ка овој измени гледишта нарочито | је много допринео изналазак радноактивних тела. На основи досадањих резултата морамо пргтпостави-

| ти, да таквих тела има свуда у чврстом и у гасном

агрегатном стању. Налазимо их у кори земљиној, у водама и у ваздуху, наравно махом у тако маленој количини да се обичним аналитичким методама, коима располаже дадашња хемија не могу констатовати. У већим количинама налазе се једино у еруптивним стенама. Радноактивност вода долази услед тога што у њима има продухата распадања радијума, „еманације.“ Цеђ у Крајцнаху има у 1000 кубних метара 12 милиграма, а то је највећа количина активних соли у течности. Мерење овако малених количина врши се помоћу електроскопа нарочите конструкције, који се зове „фонтактоскоп“,

Радијум се добија из минерала „пехбленде“ т. ј. из згуре добивене приликом одвајања урана Одвајање радијума од елемената који га прате врло је заметко и количина која се добија врло је малена. На један део радијума долази 2 000 000 делова урана. У бечкој академији наука прерађено је 10000 килограма отпадака јоахимсталске уранове руде и добивено је свега 5 грама радијума.

Суштина радноактивитета најбоље се објашњава помоћу фаралијевог закона, По томе је с најмањим елементом материје, с атомом, везана увек је дна иста количина електрике. Ту електрику можемо сматрати као атом електрике и назива се „електрон“, Како се електрика разликује на позитивну и негативну, можемо усвојити да и електрона има позитивних и негативних, Још се до сад није успело да се позитиван електрон издвоји сам за се — без масза коју је везан — док се негативни електрони могу потпуно одвојити. Срества за издвајање негативних електрона из масе и од позитивних јесу: катодин, бекерелови и канални зраци. При испитивању оваквог зрака у магнетном пољу уочићемо два правца зракова: зраке који нису скренули и зраке који су скрепули. Оне зраке, који су услед уплива магнетног поља скренули, увек прате елементарне ма се материје, јер их магнетско поље привлачи. Под упливом једнаких сила зраци неједнако скређу па према томе морају бити и разнолике природе. Ако предпоставимо да радиоактивна тела одбацују од себе делиће материје, онда ће се готово сра маса кретати у позитивном зраку док у негативном зраку готово нема ни мало масе. Срачуната је и маса негативних електрона.

Од свих зракова најинтереснији су « — зраци. Показало се, да разна радноактивна тела испуштају а— зраке разних особина. Радноактивна тела подлеже распадању везаном за извесан закон времена. Време распадања може се одредити експерименталним путем и то се време назива просечно време