Српски технички лист

2538—.

ника и певачким трстеничким друштвом, Све радње улицама куда се спровод креташе беху затворене. То је последњи знак почасти који грађанство трстенич-

ко указује покојнику, који је за две године живљења у овом месту стекао необично поштовање и љубав.

На пијаци трстеничкој одржан је кратак помен а затим је се са покојни“

ком опростио г. Боривоје Павловић, из чијег говора доносимо следеће о животу покојнога Срете.

Пок. Срета родио се у Ужицу 1875 год. Још као дете показивао је нео-

бичну вољу за науком и поред све сиротиње, он је мучећи се и патећи отпочео своје школовање.

Основну школу и реалку свршио је у Ужицу, где је међу првима положио и испит зрелости, за тим је се уписао у технички факултет ондашње Велике Школе и по свршетку истог 1900, год. ступио је у службу Дирекцијг Срп.

Држ. Железница као п., инжењера |. кл; ту је унапређен за п-инжењера |, инжењера Ш и | класе.

Све време свога службовања пок. Срета је провео у ХЖелезничкој Дирекцији узимајући учешћа при трасовању и грађењу наших нових железница. Својим радовима на пругама Сење — Равна Река, Параћин — Доња Мутница и

|

Трстеник —- Краљево пок. Срета подигао је себи многе и ако неме споменике. у |

Спреман, исправан у раду и одушевљен за радове железничке он је убрзо стекао поштовање и симпатије предпостављених.

Железнички радови најбољи су доказ његове спреме и неуморног рада,

Као старешина, спреман, пун такта и праведан он је пленио љубав својих млађих. Као раденик неуморан, радећи од јутра до мрака, он је давао пример млађима.

Као сродник, пријатељ, познаник и друг он је био нежан |предусретљив, готов да се заложи за другога,

И таквог човека немилосрдна судбина отргла је из наше средине баш он-

да када су очи свију нас биле управљене на њега.

Па ипак према оваквом добром и племенитом срцу, судбина је била немилостива.

Кроз цео његов живот проткан невољама, судбина му је задавала смртне ударце.

Када је као п. инжењер пун идеала мислио да "оснује своју породицу и изабрао сапутницу свога живота — зла судбина отргла му је из наручја. Погођен неочекиваним ударом он је стојички сносио ту несрећу, али трагови њени обележили су у души његовој дубоку бразду која је с године на годину све дубља бивала и с којом је ону гроб отишао! |

Кад је спровод пошао из цркве беше већ мрак. Густа помрчина обавијаше спровод који осветљен многобројним свећама изазизаше језовиту слику. И

нехотице намећу се мисли о оној надприродној вечној сили, коју ум човечији не може да појми али која постоји и невидовном руком управља судбином људи и народа.

У 6 и по сати покојник је спуштен у недра матери земљи и потмули одјек земље која падаше на сандук огласи свету да више међу живима немадСретена Лазаревића!

Покој нека је души његовој!