Српски технички лист

— 343 —

луци и рупе, каменови су местимице утонули, местимице стрче а изнад свију стрче шине. Кола кад имају да пређу преко пруге суљају се својим точковима поред шине, док најзад не учине скок један па други и срећно се претуре на другу шину да се то опет понови. Ти скокови и то труцкање шкоди и колима и путницима и теглећој стоци,

а поред тога таква калдрма није ни мало украс за престоницу.

Време је да наши општински инжењери простудирају, како;ће се ова незгода отклонити. Ми бисмо им предложили да у споразуму с трамвајским

друштвом учине неколико покушаја; а нарочито.

овај који ћемо овде предложити.

Уметањем трамвајског колосекау уличну калдрму ремети се јединство и једноликост горњег строја улице. Шине леже на чврстој подлози (бар тако треба да буде, оне су чврсте и круте и слабо се оједају. Калдрма и од „притесаног камена нема тако чврсту подлогу и није такве тврдоће као гвожђе, камење је крто и ломи се под точковима, оједа се. Али кад не би било шина, онда би каменови и на полустљивијој подлози били међусобом укљештени те се не би једно мимо друго смицали тако лако као што то бива дуж шине.

Јер, код добро израђене калдрме спојнице, фуге испуњене песком као спојном грађом а подједнаке ширине, припијају се једно уз друго. Дуж шине међутим мало ниже главе шинине фуга се знатно проширује. МИ ма како да се песак добро подбије, поред ребра шинеје много дебљи слој и камен има места да се помери својом страном ка шини или да утоне поред шине.

Зато би добро било да се дуж ребра шине попуне цементним малтером тако, како ће се и поред шине моћи створити вертикална фуга, уз коју ће се камен имати да припије.

Сем тога у улицама где има трамвајских коло„сека не треба за калдрмисање употребити коцкасто камење већ призматично, тако, како ће редови бити положени нормално на правац колосека а у кривинама нормално на бисектрису кривине и како ће љфуге доћи наближе.

(Ово опет изискује употребу камена који се сме и може израђивати у призматичном облику, да"кле камена веће одпорне снаге.

Може се пробати и друго срество, а то је: да се дуж ребра шине положе танке плоче или нарочито притесано камење које ће, у песку положено таман | испунити празнину између главе и ножице шине. Али нам ипак изгледа рационалнија употреба цементног малтера.

Биће по свој прилици и других начина рада, па их треба редом,опробати, док се не нађе шта је за београдске прилике најбоље,

Ј.

РЕБЕЉСКИ РУДНИК,

И у широј јавности познато је, да је до скора радио чувени Ребељски рудник бакрау окр. ваљевском недалеко од Ваљева и да је сва друштвена имаовина распродата.

Као што смо сазнали, Касациони “суд поништио је ову продају и наредио другу. Поводом овога сматрамо за нужно скренути пажњу на првом месту нашим државним факторима, да не дозволе да оволика имаовина и капитал у руди, оде за ба-

дава, као што је било прошли пут. На другом

месту наши капиталисти требали би у већој мери да се заинтересују за овај рудник, за који се по мишљењу стручних лица, може рећи да спада у ред најбогатијих рудника.

Стари познавалац руда у овоме округу и рудар по занату г. Ј. Р., Финеј, који сад стално живи у Ваљеву тврди, да док је он био директор овога рудника у последње време, један килограм прерађеног бакра не кошта више од 1 динара; да је он за годину дана био извадио 14 хиљ. тона и да има још много извађене руде. Машине су све у најбољем реду, а тако исто и поткопи. Са 80 хиљ. динара капигала могао би се понова рад отпочети и још са том сумом отплатити дуг и држави и радницима. Још кад се узме у рачун да железница ваљевска није далеко од овога мајдана више од 20 км, а сам мајдан је удаљен од главног пута Ваљево— Рогачица само за 5 км. за колико би имало новог пута да се просече, зашто има и план трасе израђен, онда се можемо надати, да ћемо с ово неколико реди заинтересовати, како наше позване факторе, а на првом месту народне посланике, тако и остале капиталисте, те да не дозволе да оволико благо лежи без експлоатације. А зашто» Само 'зато што није имао ко да води о овоме рачуна и да се уложи и више труда и капитала, који би се доцније сигурно рентирао.

Што досадашња друштва нису добро прошла са овим рудником, није крива хрђава руда, него несавесно управљање. Ко је год од управника странаца долазио прво је гледао свој рачун, па друштвени. Са те стране сваки је уверен да се руднику нема у чему наћи мане, него једино у несавесној управи.

Ребељски рудник неби требало никако напустити и велика ће штета бити по државу, ако пређе у приватне руке. На послетку нека се о овоме припитају и наши стручњаци, те да се и њихово мишљење чује.

Ч. Гагић