Српски технички лист

|“

— 346 —

них фирми прибавити, приликом зидања сутерена лутало се и једном остављени отвори“

зазиђивани су, а други отвори и канали рађени по неком нацрту, који је надз. архитек-

та од једне фирме добио и прихватио. Како

се зна да се тој фирми не може директно поверити израда централног грејања и ветре-

ња, него ће се морати да распише лицитација за израду тога посла, то ће, у случају да друга фирма добије тај посао, настати поновно пробијање зидова и израда нових канала и шлицева, што је такође скопчано са новим неоправданим издацима. (Види о томе наш чланак у С. Т. Листу бр. 40. год. 1907.) Том приликом смо писали:

„Кидајте док је раније;“

„Ако се ова лицитација (за већ саграђене темеље) и одржи, Министар Грађевина не треба да је одобри. Предузимачу треба одмах вратити кауцију и лицитацију одложити до пролећа,

„Пројектанту треба наредити, да пројекат потпуно разради, да њиме обухвати и грејање и осветљење и све до најмањих сит"ница, па тек онда целокупну грађевину уступити у израду. Не треба заборавити ни детаљз. А строго треба забранити искључиву употребу једнога извеснога материјала. Не учини ли се тако, потрицу ће платити, и то скупу потрицу, Србија.“

Навели смо да овако није поступљено, како смо с правом очекивали од Министарства Грађевина, него је рађено противно начину израде јавних грађевина у културном свету и противно техничким и уметничким захтевима.

Да ли ће се за даље грађење послужити досадањим искуством»

По досадањим радовима на припреми за продужење грађења, у колико нам је позна-

то, зебњи и слутњи нашој још има места. В.

Пети међународни конгрес за

испитивање грађевинског материјала. | (наставак) ·

О убрзаним пробама о сталности запремине цемената поднео је извештај председник 32 гог одбора г. Вешат ВЈоцш! из Лондона. Овај одбор, у коме има 20 чланова из разних културних држава, одлучио је у Брислу да примењују загревање (Нејззргођеп) зарад бржег сазнања о сталности запремине цемена-

та. Чињени су неколики покушаји који су на разним местима извршени да би се дошло до подесне методе, и ови су покушаји учинили, да је председник дошао до убеђења, —противно мишљењу многих немачких фабриканата — да се из обичних пробау хладној води, која траје 28 дана, не може сигурно одредити да ли је цеменат рђав а да се никако не може одредити да ли је сумњиве каквоће. Напротив пробе по Ге Сћајећег-у, како их је он још с почетка препоручивао, могу сигурно оценити и цеменат сумњиве каквоће. Проба се састоји у том, да се температура воде, у којој се цеменат стврдњава, повишава чак до 1009 С. На основи факта, да Винећ 5бапдан —сперификације изискују, да надимање пробног тела по Ке СћајеНег-у по сгајању 24 часа на ваздуху не изнесе више но 10мма после 7 дана не више одо мм, одбор је преко свог председника предложио конгресу, да Ге СпајеНег—ов начин пробања прими као нормалан начин убрзане пробе цемената на надимање. Одборском извештају приложени су и покушаји по Баушингеру које је вршио Е, Зећуаг2 али их одбор не препоручује. Одбор или његов известилац г. Влошт држи да су Баушингерове пробе непоуздане, и то како изгледа нарочито, како веле, с тога, што се не могу спречити мали покрети танких металних плочица. Одбор као да није знао за немачке плочице од ахата. С немачке стране износило се озбиљних разлога противу гледишта које је заузео био одбор; наводећи да је у самој Енглеској Је Сћајенег-ов метод пробања усвојен пошто је условљено да цеме ти, који имају да се .пробају, морају остати извесно време на ваздуху пре пробе. Али у том случају проба је беспредметна јер нестални цементи ће се, стојећи разастрти дуго на ваздуху убрзо сталожити и неће се више надимати. Али ако се ова досетка не примени, онда Ге СћајеНег-ова метода одбацује читаву групу цемената који су у иначе сваком погледу добри за практичну употребу. Ог инжењер К. Рускетоћ из Атбпеђиго-а узалуд је разлагао да је у Немачкој још пре неколико година добивен беспрекоран доказ, да се цемети, који нису одржали врелу пробу. употребљени за израдуи врло осетљивих предмета, могу добро одржавати у слободном ваздуху. Противно наведеним противразлозима Немаца конгрес је препоручио Ге СћајеНег-ову пробу као убрзану пробу цемената на надимање. Унеколико само у протавности с овом одлуком стоји закључак који је донесен на предлог аустријског начелника Рт инжењера Вегаег—а. Ог инжењер Вегсег из Беча поднео је извештај о задатку под бр.9. Он се позива на извештај поднесен у Будим Пешти 1907. године који се завршује предлогом, да се зарад претходне орјентације о развоју отпорне моћи портланд цемента на истезање и притисак, употреби шестодневна пробас топлом водом. У августу 190! уне-