Српски технички лист

БРОЈ 48

У Београду Недеља 29 Новембар 1909. г.

ОРПОНИ

ТЕХНИЧНИЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

САДРЖАЈ: Карађорђев споменик од Б. Т. стр. 385 — Железница: по једној тлини систем Вгеппап од Ј. стр, 387.-— Канализација Сарајева (свршетак) од Неш. М. Смиљанића стр. 388 — Нов мост на свод преко реке Изонпе код Салкана. од В. М, П. (наставак); стр. 390 — Техничка књижевност од Ј 391. — Белешке: Електричко грејање железничких возова од Ј. стр. 391 — Вести стр .392. у

КАРАЂОРЂЕВ СПОМЕНИК

Српски официри покренули су питање о подизању споменика Карађорђу, који би подигнула српска војска својим прилозима, Пошто је била ступљена извесна сума, расписан је стечај у коме је била и идеја и цена одређена.) Рок предаје био је Октобар метец прошле године, али је овај рок одложен за април месец ове године. На овај стечај пријављено је 9 пројеката који су према стечају, предходно били јавно изложени и јавно прокритиковани. Читајући ове критике видели смо да се оне дијаметрално разилазе у својим погледима. У њима се код једнога онај хвали кога други ни не удостојава дубљег посматрања или обратно. Ни један од критичара није довољно објективан, нити пак познаје дубље ову врсту уметности Њима нису познате чак ни прилике наших уметника под којима су они ове скице радили. Тврдо смо уверени, да су господа критичари прочитала стечај, и кад би при томе бар приближно познавали цене овакових споменика, они би и другога мишљења били, На жалост то они нису учинили. Њихове су критике, њихове рекламе са више или мање теденције, пуне фраза које немају ничега заједничког са самим предметом, У таковом случају није ни чудо, кад се њихово допадање увеличава бројем фигура или кад траже идеје код већ постављене идеје,

Ми тражимо од једног критичара много

1) Стечај је штампан и у Српском Техничком листу 1908 г,

више; ми тражимо потпуно разумевање и познавање бар оне врсте уметности, за коју се осећа позван да критикује, али захтевамо да разуме и наше прилике и' нашу средину. Живети у једној средини, која још није погодна за уметниково развијање, која му чак за то не пружа, ни могућности мора утицати на свакога уметника. У таквој средини, ма колико да има уметничких душа, ипак оне не-могу узлетати онако високо, као што се то догађа у другоме свету. Зато и не смемо поређивати наше уметнике са светским ввликанима, нити треба то да чинимо, јер онда можемо рећи да су сви слаби или слабо добри. Зар смемо подцењивати уметнике, у чијој се средини појавио један Тицијан, Рубенс Ван Дајик, Рубенс Лембах ит. д: само зато што су они релативно одмакли од 'осталих. Ето колику неправду чине уметницима критичари, који ни код слабог уметника не умеју наћи оно мало душе, која га уметником чини. Колико тек душе налазе код везикана где се она мора, мање или више свакоме испољити 2 НИМ 5 28

Ми морамо бити много скромнији“и' не ценити уметнике таквим. поређивањем, као што то сви наши критичари чине. На "жалост многи наши критичари слабо осећају оно и познају о чему радо пишу. Они су с тога пуни туђих фраза, које лепе свуде где им се прилика укаже, али без икакве: везе “са оним о чему говоре. Публика која је у уметности слабо верзирана, која може се рећи, даје веома мало уметнички васпитана, мора"се поводити по мишљењу овакових критичара, јер својега нема. У