Српски технички лист

— 394 —

живом снагом (људи); д, магацинирање; ђ, издавање из магацина, и е, контролисање магацина; 2., улуства о употреби динамита; а, припреме упаљача (АдјизНегипо дег Х8пдрагопеп) 6, пуњење; в, паљење; г. замржњавање динамита; д, о слагалим (неупаљеним) минама, т. ј. гасовима који се при експлозији развијају (непотпуне припреме упаљача и крављења динамита); е, изузимање и доношење динамита из магацина на место рада: ж, чување динамита на место рада, или претеклог од рада; 3, срества да се отклоне болести поводом рада са динамитом и и, контрола и одговорност при раду с динамитом; 3. улуства о минирању и нужним алатљикама за тај рад и 4. Додатак који би обухватио: А. прва помоћ у несретним случајевима м то бар за најтеже: а, угушивање услед затрпавања; 6. опекотина; в.. сломљених костију, г. кад се рани; д, кад се утопи и т: д. Б. Указивање поште пострадалим т.ј. изгинулим, Потписатом није познато, да ли једна слична одредба овој последњој (под Б) ма где постоји, јер вероватно је, да код осталих култивисанијих нација, она то истиче само по себи, из саосећања околне средине према несрећним жртвама, док се за нас то већ не може рећи, јер се несрећним случајем од 10-ов мца то најлепше утврдило. Том приликом нису. на лице места изишли, ни подпредузимач и дотадањи техн. заступник предузећа инж. г,. Св. Матић ни новопостављени техн. заступник предузећа инж г. Зеленка, извињавајући се својим слабим нервима (!) Па ни на место где су били изгинули пренети и смештени нису изашли. Маса је то , ећутим тумачила, са једним јединим приступачним јој схватањем: „Судбина Божија,“ „Бог ваљада тако рекао“ итд И те несрећне су после развлачили својим кућама њихови сродници, ћутке, у сред највеће равнодушности свих и од стране“ предузећа и подпредузимача, као да се ту тиче ког џа ка цемента или кола камена, без иједне утешне речи сродницима пострадалих и без једне ободравајуће упућене радницима, који ће опет сутра имати да продуже рад на истом злокобном месту, где су им јучерањи другови пострадали. У осталом, толика неосетљивост, од стране позватих не даје ни најмање уверења ни државним органима, да се евентуално у једном таком несрећном случају неће гнуш ти и њихових лешина, место да им се одаје највећа пошта персонифицирајући у њима вољу, енергију и преданост служби, и да су највећу меру која се да у опште замислити Т. ј. и себе саме, принели на жртву

"су тако радили, а већо помоли, заосталој

свом позиву, Сарађујући на једном нацијоналном и у опште културном делу. Тиме се свакојако не би отворила ни воља за рад, а још мање развијали појмови о преданости и пожртвовању у послу, кад се види, како про-

улазе чак и без најобичније пажње они, који

сиротињи, о томе ни-речи,,

Секција је мишљења, да би требало ставити у дужност предузећима, да се према жртвама укаже пошта, бар само у виду религиозног обреда, уз присуство и преду-

зећа и државних органа; једним кратким 02

проштајним поменом пострадалих и ободравањем преосталих, разуме се, изузев случајеве где би то нарочити обзири сигурности

захтевали.

П. Амбуланта, бар са 4—5 кревета, једним вештим превијачем, уз довољно материјала за прву помоћ и превијање. Поред тога имати и један простор за мртваце, да не леже по непристојним и неугледним местима. За то се има (чак ништа друго да се не пре. дузима) и сувише довољно срестава само у оних одобрених предузећу 20, болничких трошкова, Јер, само у овој Секцији, предузеће је узело од својих акорданата на рачун болничких трошкова пуп. око 15000. дин. а издало је на те циљеве тах. 4—5000. дин“) Исто је тако потребно имати и сталног лекара, а не као што је сада у пракси, хонорарног. Са свим је појамно, да ће такав лекар увек гледати на првом месту, своју редовну дужност, за тим своју приватну, па тек желез. раднике, и то кад стигне, јер за то има сталан хонорар од предузећа.““) Међутим ни нелосредни интереси предузећа, нити непотребно инкомодирање лекара нису тиме оштећени, што ће радници видети лекара тек једном у месец дана, и то, само ако му се пријаве сами. Држава би шиме чинила стр таван грех, када би са 29, болничких троткова, који се одпзимају од радника, стварала. сомо једну

% Подпредузимачи „Крстановић и Старчић, жале се Секцији, да им предузеће одузима на рачун болничких трошкова 2%, од целе ситуације. Њихова ситуација износи преко 400,000дин. Подпредузилмачи „Станковић и Пајер“ и „Станковић и Матић“, веле одузима им се на рачун болнич. трошкова 19, од укупне ситуације. Њихове ситуације износе око 1300.000 дин. Пема овоме предузеће би имало о дузетих болнички трошкова 20000—91000 дин. На тражење Секције да предузеће поднесе извештај Секцији, колико је обустављено на рачун 29; болнич трошкова, није хтело ни одговорити,

##) Који је у осталом незнатан, 100 дин. месечно