Српски технички лист
–- 400 —
се од колских осовина. Да би кола била осветљена при стајању снабдевена су са акумулатор батеријом. Кола су снабдевена са справама за следећа испитивања и мерења; вучна снага на квачилима колаи локомотиве, брзина и убрзање воза, и притисак паре; сем тога може се посматрати положај разводника паре строј кочница и њихово дејство, као и правац и јачина ветра. Сва ова погматрања бележе се аутоматски на котуру од хартије који креће један електромотор са сталном брзином ил: одговарајући брзини воза; у првом случају диаграм се односи на време а у другом на место које је воз пропуговао. За кретање папирног котура према брзини воза, намештена је испод кола једна помоћна осовина, чији се точкови могу по вољи спуштати или дизати са шине
Тако исто посматрач који седи у том оделењу, може на томе котуру да прибележи пролаз воза поред километарских белега и дотичних станица, и то опет средством електричне направе Кад се електрични котур кр ће брзином воза онда површина: између основаце и линије коју даје вучна снага воза, представља сам рад локомотиве. Планиметар снабдевен цртаћим пером даје аутоматски квадратуру ове површине. Најзад на хартији котура уцрта-се доцније и подужни профил пруге и тако у вези са падовима могу се и даља испитивања наставити.
Ц. Ни. «А. Ф. БА
БЕЛЕШКЕ
Проветравање тунела Тунел игпод Мазћпо(опзее! у Бостону проветрава се на неколико ме-
ста вентилаторима. Ефекат ових вентилатора тако је удешен да се на сваком месту у тунелу ваздух обнавља по три пута на сат. По четири вентилатора тера електрика и постављени су у вези с вентилационим каналима од којих сваки мери у пресеку најмање 3,7ш:" Електро мотори што терају вентилаторе имају осам/ полова пи окрећу сепо 225 до 250 пута у минуту. Вентилатори су плоче на којима има по 60 крила која су зарад веће јачине бомбирана Један вентилатор провејава на минут по 775ш' ваздуха.
Уплив рђе на моћ приањања бетона за гвожђе. Професор В. Кизећ правио је опите о упливу рђе на моћ приањања бетона за гвожђе. Опите је припремио на овај начинн У коцке од бетона уметнуте су гвоздене шипке чисте и зарђане; па су онда ова гвожђа силом протиснута аксиал-
ном снагом у правцу осе гвожђа. И то је рађено после месец дана и после три месеца Неколико таквих проба извршено је снагом 10 и 50 пута већом но што је моћ приањања која се узима у рачун. Пробни комади бетона начињени су пола од портланд цемента а друга половнма од цемента од згуре Број свију покушаја износио је 144 и то све по три и три једнолика. Округле гвоздене шипке биле су 20 тт дебеле; Бетонске коцке имале су ивице по 20ст. Напрезања су износила 1,2 кгр. ни ст или по 150 кгр. на 125 сте површне приањања. Све су коцке још накнадно изложене проби на притисак пошто су протерана гвожђа кроз њих. Гвожђа су лежала у коцама али нису приањала По покушајима Ог. Геоп-а отпори противу притиска код ових коцака вероватно су мањи но код коцака без гвоздених уметака
По.ушаји су показали. да педесетоструко на презање са 1,2 кгр. на ст= не производе промене у моли приањања ни код једне врсте цемента.
Просечне вредности моћи приањања нађене из сваких 9 покушаја са 10 и 50 губим оптерећењем ове су:
Птртл. Цем. од шљака кг.ст. кгр. ст.
За чиста |, после ! месеца 8:57 5:72 гвожђа | ,„,„ 3 " 11808 8:55 прос 9:80 7:14 За зарђана , 1 месеца 8,18 4:86 гвожђа | 8 з 8,05 618 просечно: 8:12 5.52
Услед зарђане површине уметутих гвожђа смањена је моћ приањања
Портл, Ц Цем од шљаке | после 1 месеца 4,5')/ 15 о з 20.056 206 просечно 15,89, 21:49
Повећање моћи приањања од једног на три месеца старости бетона износи:
Портл. Цем. Цем. од шљака За чисга гвожђа 2 Те 49,40/. за зарђана ,„ 16 Зе просечно: 13,69, 38,60,
Јакота против притиска износила је просечно
Портал. ц, Цем. од шљака
бетон 1 месец стар 106,5 кгр,ста 98,1 кгр. ст“ о с ») 27 125,8 " 75,1 " Повећање Јој о 29 Ј.
О А ВАВ МЕ 1 Дец. 1909 г
Власни« за Удружење Срп. Инжењера и Архитект Кирило Савић ванредан професор Универзитета одговорни уредник: Јован Андрејевић инжењер, управник грађевинског одељка општине београдске Штампарија К. Грегорића и Друга — Београд