Српски технички лист

— 421 —

„Мислим „да је чак и. боље и праведније, кад већ мора да се прими свака нова зграда 'онаква каква је и 'кад је већ скоро као закон постао. обичај, да се у тим приликама слошки пије и једе, боље је велимо, да новац утрошен загозбу остане тако рећи „у земљи,“ и сам сељак да га утуца него неки белосветски, па ма'они не, једанпут него сто пута стручњаци били. Ја бар мислим да је тако и по новом закону о општинама уређено: да народ своје општинске зграде прави у режији а трошкови за гозбу као. неопходне потребе за подизање грађевина да се плаћају оданде, одакле се плаћа за циглу, цреп ексере и др.

Тако и треба.

Конзервисање камена

Од интереса је, да саопштимо једно ново сре-_

ство за конзервисање тесаника и у опште грађевинарског камена.

Спољна површина камена најпре се брижљиво и потпуно очисти тако, да се све поре могу лепо распознавати. Ако је камен био премазан каквим масним бојама, то се боја брижљиво са бензинском или шпиритусном лампом уклони. Ако је на тесанику један део окрњен, онда се део, који недо• стаје попуни са малтером састављеним из портланд цемента кварцовитог. песка и воденог стакла у размери 1:7 Кад је камен или камена облога потпуно сува — као што је то обично за време летњих дана — премаже се кали или натро воденим стакла раствореним у води. Ако. би се после овог премазивања камен овлажио услед кише, онда се мора: поново опрати и осушити па са горњим раствором још једанпут . премазати. После овога

камен се премазује са растопљеним хлор калци-.

јумом. Овај премаз хлоркалцијума штити камен од кише и влаге. Хлоркалцијум дејствује хемиски на раствор воденог стакла, тако да сеу порама камена образује нерастворљиви чврст силицијумни креч а образовани хлорнатријум по времену се изгуби и кишом испере. | | Са овим премазивањем може се сваки мекан кречњак и пешчар тако рећи претворити у збијен и тврд камен. Овако импрегниран камен, у погледу поразности примања влаге, може се изједначити са најтврђим каменом, па чак шта више после овог премаза може се са успехом вршити шлајфовање и нолирање. На овај начин може селу грађевинарству. употребити мекан камен — који је иначе јевтинији и лакши за обрађивање, = када се импрегнира те добије вештачки све особине тврдог камена. „На исти начин могу се малтерски премази и

бетон импрегнирати на фасадама, грађевинама у води, резервоарима, уличним калдрмама и тротоарима тако, да се трајном _инкрустацијом њихова јачина знатно повећа.

Такође и грађевинарски споменици могу се сачувати од брзог пропадања, пошто су изложени сталном дејству кише — само оваким премазивањем. ДМ.

ТЕХНИЧКА КЊИЖЕВНОСТ.

Чргауу року атиеуиу а птешуги у. Кгајоузбу! безкет. Изашао. је 50 број с овим садржајем: 1 Шпа-

чек Ст: Растављање и пренос материја хидраулич-

ким начином .помођу спирања, (наставак) — 2.) Ледерер А.: Дејство неједнаке висине опораца на статичке моменте сложеног носача. — Грегор Ф.: Фа-

брикација шпиритуса на јубиларној изложби окружних трговинских и земљорадничких комора у Прагу године 1908. (наставак) с таблицом на листу

54.) Разне вести. “|.

Зргауу зројки атсћнекшу а шдепуги у Кгајомз ћу! бевкет.

Изашао је последњи број као двострук 5] и 59, с овом садржином: :

1) Шпачек Ст; Растављање и пренос материја хидрауличким начином спирања (завршетак) 2.) Грегор Ф. Фабрикација шпиритуса на јубиларној изложби окружне трговинске и земљорадничке коморе 3.) Ситне Вести: Преглед часописа и књига. 4.) Разне Вести.

Сем тогаје приложен опширан садржај уређен по предметима и по писцима.

:ј

БЕЛЕШКЕ

Телефонска мрежа на земљи. Биро међународног телеграфског савеза у Берну, саставио је статистику о телеграфској мрежи на целој земљи, изузимајући „Америке у Шветске. Немачка долази међу осталим земљама на прво место, она има 797349 телефонских говорница, Велика Британија 536460. Од ових су 456583 у рукама приватних друштава а само 79927 државних. Француска има само 184711. Цела Русија има свега 98840 говорница. Мала Данска има 71880 приватних говорница, дакле има више но цела Аустрија где је свега 69600. Затим долази по реду Швајцарска са 65679