Српски технички лист

422 —

па Јапан са 62407, Норвешка са 49167 ; Холандија 45381. Мање говорница имају: Италија: 41959, Мађарска: 39712. Нова Селандија има 23998 говорница а Шпанија једва 17724.

Ј;

Скидање рђе са никлованих предмета. Зарђала места треба премазати каквим чврстим уљем па после неколико дана избрисати чојом натопљеном амонијачним етаром. Ако заостане још мрља, онда их треба изапрати разблаженом хлороводоничном кисељином па полирати чистим трипелом. Рђу и никел можемо скинути кад употребимо један део сумпорне киселине и 50 делова алкохола па

затим све исперемо водом. Ј.

Нова праскава материја за руднике. Динамитска фабрика у Моддепотате код Јоханис бурга, чинила је кроз дуг низ година опите да нађе нову праскаву материју за разбијање стена. Опити су, како доносе новине, уродили плодом. Нађено је срество које је и јефтиније од динамита и које при експлозији не развија шкоцљиве гасове. То је нека врста „Гелинита“, који је јефтинији но праскава желетина, коју су нарочито употребљавали за разбијање кварцитних стена у рудокопима злата. Главна уштеда биће у томе што се не мора више бринути за проветравање после експлозије. Досад се после

сваке експлозије морао обустављати рад за 2—8 сата док се не разиђу гасови. Опити су сем тога показали да сагоревање фитиља и омотача у коме је праскава материја, даје такође много шкодљивих гасова. Зато сад намеравају да не употребе никакав омотач или једино омотаче од цинфолија и растањенот калаја и да се врши успорено палење мина електричким путем. Надају се да ће овај проналазак учинити да буду трошкови око добијања злата знатно мањи. Ј

Производња петролеума у Румунији у првом полгођу 1909 г. — Према извештају МопЊеџк ди Рећгоје“ произведено је у Румунији првих шест месеци 1909 г. укупно 611.886 тона сировог пстролеума, док је за исто време 1905 т. произведено 570.729. тона,

Од ове производње у обема годинама долази ва поједине крајеве следеће количине.

Област Прахова: Извор Визепап 210879 (241998) тона; извори Сотрта-Ротапа 139453 (124351) Извор Мотеш 169775 (155842) Извори Таитеа 41084 (9406).—Област Патђоутта 13295 (13081).Област Васоп 12187 (4013). — Област Вигац 9904 (6382)

ДМ.

Производња сировог гвожђа у Сједињеним Америчким државама у ! полгођу 1909 год, Према статисци „Атепсап Јтоп апа 5гед Аз5оСјасјоп“ произведено је у Сев. Ам. државама у ! полгођу 1909 год. укупно 11,022.346 тона сировог гвожђа према 9,018.014 т. у Пи 6'918.004 т. у! половини 1908 год. Од целокупне количине произведено је 10,582.455 т. са битумилозним угљем или коксом са антрацитом 268.592 т. са дрвеним угљем и електричним путем 171.089 т. Производња бесемеровог гвожђа и сировог гвожђа са незнатном количином фосфора износи 4481.490 т. и долази на Пенсилванију 1.640.469, Охијо 1.516.211 Клиноа 799.748 Њујорк 285'881. Мароганд и Воргинју 114.860 западну Воргинју, Пенгово језеро и Кенту. ку 102,677 тона Висландин, Минедоту Колорадо, Калифорију 221.642. Базичног сировог гвожђа произведено је 3,288.573 „т. Манган — гвожђа произведено је 80.785 т.

ВЕСТИ

Резултат лицитације за премер државних шума: Таре, Црног Врха и Звезде. На лицитацији одржаној 30. новембра ове год за премер ових шума учествовало је пет лицитаната и најниже цене појединих лицитаната биле су, од једног хектара:

1.) Миливоје Л. Павловић инжењер из Београда нуди по хектару 2,35. дин.

9.) Марјан Вујовић и Миливоје Бркић инжењери из Београда, нуде по хектару 2,47 дин.

3.) Милан Маринковић геометар из Београда нуди по хектару 2,29 дин.

4.) Милан Ћирковић геометар из Београда, нуди по хектару, 2,98 дин.

5.) Александар Јолџић геометар из Београда нуди по хектару 3,15 динара.

Најнижу цену за премер ових шума дао је г Милан Маринковић геометар из Београда који вуди да овај премер изврши по 2,29 дин по хектару и на њега је остала лицитација.

Резултат лицитације за израду доњег строја за гвоздени мост преко Мораве код Алексинца.

На оферталној лицитацији одржаној 16. децембра ове год. за израду,овога посла, учествовало је шест предузимача, са овим ценама:

1.) Васа Тешић прима се израде з1 79.000. —д.

2. Љуба Николић 4 5 79.950. —д 39 Милан Миљковић , “ 87.800. — , 4.) Јован Недељковић , ЦЕ 84.898 — ,„ 5.) Риста Ђорђевић о к 82. 00 0бенцт 6.) Никола Викторовић ,„ : 80.000. — ,„